Transportni sloj

Transportni sloj

Transportni sloj u referentnim OSI i TCP/IP modelima računarskih komunikacija zadužen je za prenos podataka aplikacija između dve komunikacione strane.On čini sloj između sloja aplikacije i mrežnog sloja.
U savremenim računarskim mrežama postoje dva osnovna tipa podataka u zavisnosti od kritičnog zahteva pri njihovom prenosu:
•    podaci osetljivi na greške
•    podaci osetljivi na kašnjenje
U skladu sa ovim zahtevima na transportnom sloju postoje dva osnovna protokola za prenos podataka:
•    protokol za kontrolu prenosa (engl. Transmission Control Protocol, TCP)
•    protokol korisničkih datagrama (engl. User Datagram Protocol, UDP)
Opšta uloga transportnog sloja ista je kao i kod ostalih komunikacionih slojeva – da omogući komunikaciju sloja iznad i sloja ispod (u ovom slučaju sloja aplikacije sa slojem mreže).Konkretna uloga transportnog sloja jeste da prihvati podatke od aplikacije na strani pošiljaoca i dostavi ih aplikaciji odredišta starajući se o prenosu, kontroli i ispravljanju grešaka pri prenosu i o garantovanju isporuke.Podrška za transportni sloj je uglavnom realizovana na nivou operativnih sistema računara, s tim da sam transportni sloj u njima nije eksplicitno definisan već se realizje kroz podršku za protokole tog sloja.

Primer komunikacije protokola transportnog i susednih slojeva
Nakon prihvatanja podataka od sloja aplikacije transportni sloj ima zadatak da ih prevede u oblik pogodan za transport. Funkcionalnosti koje se uglavnom očekuju od transportnog sloja su:
•    Ostvarivanje virtuelne veze za prenos podataka.
•    Prevođenje podataka u (uglavnom binarni) format pogodan za prenos.
•    Segmentacija podataka radi efikasnijeg iskorišćenja komunikacionog
kanala.
•    Isporuka podataka aplikaciji na strani primaoca u identičnom obliku u kom su poslati.
•    Omogućavanje optimalne brzine prenosa podataka u skladu sa propusnom moći i učestalošću grešaka na komunikacionom kanalu i prihvatnoj moći primaoca.
•    Entitete aplikativnog sloja je moguće adresovati putem portova po sopstvenom izboru s tim da je za standardizaciju u ovoj oblasti zadužena organizacija IANA. Ovo telo na zahtev proizvođača softvera analizuje opravdanost za zvaničnim dodeljivanjem slobodnih portova (u skladu sa rasprostranjenošću servisa za koji se port zahteva) i dodeljuje zahtevani port ukoliko je dostupan. Pre zvaničnog dodeljivanja porta servisu potrebno je ostvariti određenu opštost, odnosno popularnost servisa.

TCP – protokol za kontrolu prenosa

Protokol za kontrolu prenosa (engl. Transmission Control Protocol, TCP) podataka je protokol zadužen za rad sa podacima u transportnom sloju.U pitanju je protokol sa uspostavom veze dizajniran da za podatke koristi nizove bajtova i da obezbedi pouzdan prenos podataka u oba smera (full-duplex).Ovaj protokol je pogodan za rad na komunikacionim kanalima visoke pouzdanosti a pokazuje slabije performanse na komunikacionim kanalima sa čestim oštećenjem podataka tokom prenosa.
Protokol za kontrolu prenosa jedan je od najčešće korišćenih protokola na transportnom sloju kada su u pitanju Internet i klasične lokalne mreže.Ovaj protokol je već godinama u upotrebi a razlog tome je pre svega optimalan rad na Eternet tehnologiji.Inicijalno je definisan u dokumentu RFC793 a kasnije je njegova specifikacija nekoliko puta menjana u skladu sa novim potrebama i mogućnostima računarskih mreža.Neki parametri protokola za kontrolu prenosa određeni su u skladu sa ograničenjima komunikacionih kanala (na primer, MTUparametar je ograničen na 536 bajtova za veze sa stranama koje nisu u lokalnoj mreži) ali su se vremenom pokazali neadekvatnim usled značajnih unapređenja brzina i pouzdanosti komunikacionih kanala.