Epika

EPIKA

• Narodne pesme koje iskazuju osećanje i istovremeno sadrže neki događaj dat na pripovedni način, nazivaju se lirsko-epske pesme.
One se dele na r o m a n s e i b a l a d e. One su duže od lirskih pesama.
• Događaj u njima dat je vrlo osećajno.
• Teme ovih pesama su najčešće ljubav ili mržnja vezane za porodični život.
1. ŽANROVSKA OBELEŽJA BALADA
– Balada je lirsko-epska pesma u kojoj je opevan neki tužan događaj.
– Događaj je najčešće iz porodičnog života.
– Balada peva o individualnim sudbinama, teškoćama, dilemama, iskušnjćima koja nameće određena društvena stvarnost.
– Balada nije vedra pesma, već potresna, dramatična, tužna.
– Narodne balade su pesme sa epskom fabulom, ali je fabula prožeta lirskim izlivima i navedena dramskom napetošću.
– U ovim pesmama junaci nisu istorijske ličnosti, ne čine herojske podvige sem u ređim slučajevima, nisu ni legendarni heroji, već obični, prosečni ljudi.
– Ličnosti u baladama su do krajnosti odane porodičnom životru. Borba za čuvanje porodice, za uspostavljanje njenih poremećenih odnosa predstavlja često herojski podvig.
– Priroda sukoba u baladama: Kompozicija se u baladi razvija od uvodnog dela, koji oblikuje pretpostavke za razvoj radnje, preko središnjeg, koji usmerava radnju postupnim, ali ipak ubrzanim rastom napetosti, do završnog dela, u kom radnja dobija nužan i logičan završetak.
– S obzirom na činjenicu da je od tri dramske vrste balada najbliža tragediji i najčešće se s njom može uspešno porediti, o prirodi sukoba u baladi se može valjano govoriti na osnovu poređenja sa prirodom sukoba u tragediji.
– Tragički junak je, najšire shvaćeno, žrtva sopstvene nesrećne sudbine.
– 1. Sukob prvog tipa – u kom junak postaje žţrta usled sudara sa okolinom – nalazi se u grupi pesama sa temom zlosretne neveste.
2.Drugi tip sukoba – u kom nema sudara sa zahtevima okoline, nego junak stradava isključivo zbog tragičke crte koju nosi u svom karakteru
1. Balade – u njima se priča o nekom događaju ili o sudbini neke ličnosti, što jeodlika epske poezije, ali je to pričanje veoma živo, dramatično, sa punoosećanja, a kraj najčešće tragičan. Motivi su skoro uvek iz porodičnog života:
PESME: Hasanaginica,Smrt Omera i Merime, Jetrvica adamsko koleno (epsko-lirska), Ženidba Milića Barjaktara.
2. Romanse – u njima je opevano veselo i srećno raspoloženje, ali sumorno i bolno osećanje, samo nikada takvo koje bi izražavalo tragičan događaj kao u baladama. Romansi ima njaviše među ljubavnim pesmama, ali nisu retke romanse ni sa porodičnim motivima
PESME: Biljana platno beliše, Stojan i LJiljana(porodična)

2. EPSKA NARODNA POEZIJA KAO ŽANR

• Autori epike pevaju o herojima, o polubožanskim ili božanskim licima odgovornim za sudbinu plemena, naroda ili ljudskog roda.
• Preovlađuje podignut, uzvišen, svečan stil u načinu izlaganja.
• Tradicionalna epika je arhaična tvorevina, kolektivna po duhu i postanku.
• Osobine su jednostavnost, snaga i ustaljen, ujednačen, direktan način izlaganja.
• “Naše narodne epske pesme nastale su u periodu duge i teške borbe protiv Turaka.
• U našim narodnim epskim pesmama opevani su junački podvizi naših predaka i ratni događaji: od kosovske bitke pa sve do oslobođenja zemlje posle prvog svetskog rata.
• Naše narodne epske pesme grupisane su oko jedne ličnosti ili jednog događaja.
• U ovim pesmama slavili su se junaci ili stalno podsećalo na neki značajni ratni događaj.

• Savremana klasifikacija:
• 1. prema prirodi stiha ( osmeracka, epske bugarshtice, deseterachka)
• 2. prema stepenu istoricnosti i tipu stilizacije : motivske i hronicarske
• 3. prema hronoloshko-tematskuom polazistu ( tematski krugovi)
1— Mitoločki (neistorijski),
2— Pretkosovski,
3— Kosovski,
4— Ciklus Kraljevića Marka,
5— Pokosovski (o Brankovićima i Jakšićima, Crnojevićima),
6— Hajdučki,
7— Uskočki,
8— Ciklus oslobođenja Srbije, i
9— Ciklus oslobođenja Crne Gore