Fenomenologija

Uvod
Nit vodilja ovog teksta iskristalisala se u stavu da je filozofija danas moguća samo kao metafizika i da je njena najadekvatnija forma postojanja fenomenologija. Nesporno je da danas filozofija ne preživljava svoje najsrećnije trenutke. Mada se tokom svoje duge istorije nalazila i u daleko težim uslovima -posebno onda kad je preživljavala i surovija osporavanja no što su današnja, kad je u svojim redovima imala daleko veštije i beskompromisnije oponente – filozofija danas preživljava svoje najpresudnije trenutke.
Filozofija je danas ugrožena, kako od onih koji za nju usled svog neznanja nemaju nikakvog razumevanja, tako i od onih koji su se učili filozofiranju, ali na pogrešan i krajnje neadekvatan
način. I dok je prvi osporavaju nalazeći se u prirodnom stavu, zarobljeni najgrubljim empirijskim uvidima, ovi drugi, apologeti te iste empirije, svoj osnovni zadatak vide u njenom osporavanju tako što će se, opstruirajući je, maksimalno za nju zalagati.
Ako u prvu grupu njenih protivnika spadaju svi oni čija se argumentacija protiv prava na opstanak filozofije svodi na nedelotvornost i antikvarnost filozofije, u drugoj grupi se nalaze oni koji je osporavaju ili iz animoznosti ili iz svesti o svojoj krajnjoj inferiornosti pred rezultatima koje je ona dostigla, a posebno pred otvorenim horizontom novih izazova pred savremenim čovekom kakav se u ranijim epohama nije mogao ni naslutiti a kamo li otvoriti.