studenti
Mesto za uspešne studente

Filozofija

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Uvod

Renesansa je period koji je bio u petnaestom i šesnaestom stoleću, prelazni period iz srednjeg u novi vek. U renesansi se izgrađuje nova filozofska slika sveta, rađa se smisao za lepotu prirode, a takođe se budi interes čoveka i znanost.
Renesansna je jedno od najkreativnijih razdoblja književnosti i umetnosti koje je označilo prekid sa srednjim vekom. Vremenski se određuje od četrnestog stoleća u Italiji do šesnestog stoleća u ostatku Evrope. Ona je jedan od najkrupnijih pokreta u kulturi zapadne Evrope, koji je doveo do pokreta u znanosti, filozofiji, književnosti, likovnim umetnostima. Svoj najviši izraz umetnost renesanse je našla u Italiji, jer je u njoj najpre došlo do razvoja gradova i gomilanja bogatstva u pojedinim građanskim porodicama.
Renesansa je preporod i obnova antičke kulture kroz povratak čoveka njegovim izvornim mogućnostima. Renesansnim umetnici, naučnioci i filozofi se skoro uisključivo bave čovekom kao malim bogom na zemlji antropološki ideal u renesansi i humanizmu postaje strana ličnost, kakve su bili Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Đordano Bruno. Istovremeno je to i epoha velikih otrića 1455.godine Gutenberg pronalazi štampariju i štampa Bibliju, 1492.godine Kolumbo otriva Ameriku itd.

 

 
Renesansa-problem određenja renesanse

Priroda širokog i razuđenog pokreta koji se u Evropi 15. i 16. Veka odvijao pod znakom obnove antičkih vidika različito je imenovan- Quattrocento, Cinquecento, renesansa, reformacija a u istoriji se jednostavno označava kao renesansa, odnosno kao humanizam i renesansa. Autori koji odnos renesanse prema srennjem veku doživljavaju kao nagli skok u novi vek, kao godinu početka renesanse i novog doba uzimaju 1453. Godinu kad su Turci osvojili Carigrad ili 1492.godine kad je otkriven Novi svet (Amerika). Neki autori taj početak vide u nekom posebnom događaju i ako se ne vezuje za posebnu godinu.
Nije lako i jednostavno odrediti prirodu renesanse. Celi ovaj pokret određuje se kao antikvarno kretanje na šta i upućuje njegovo osnovno određenje i ime : renesansa. Sa stanovišta mogućnosti celovitog određenja ovog pokreta i samo ime (renesansa) se pokazuje kao sporno jer ukupno značenje pokreta reducira na antikvarnost (oživljavanje antike), a potpuno predviđa budućnosni karakter pokreta ili kretanje ka usponu evropskog sveta ili zapada. Po tome se renesansa i označava kao experimentum mediaetatis, ili epoha prelaza pa se zato ne može svesti na neki od svojih osnova motiva, slojeva ili tokova.
Renesansa se shvata kao epoha dubokog previranja, očekivanja i nade. To znači da ona od srednjeg veka nije odvojena pravom linijom nego je taj prelaz dugotrajan, postepen i neravnomeran. U renesansi nije bilo ničega novog u odnosu na srednji vek, sem naglašenog intezivnijeg ritma života koji je svedočio o nužnim budućim promenama. Može se reći da renesansa kao širok pokret prelazi iz jedne epohe koju su nosili na plećima ”Previrući duhovi” istovremeno se pojavljuje podsredstvom srednjovekovnog i u novovekovnog utemeljivanja. Njenu prirodnu osnovu čine svi stari i novi pokreti koji su uvažavali smisao i vrednost ljudske delatnosti, čovekovu prirodu, dostojanstvo, slobodu, kreativnost.

Nastavi sa čitanjem..
Ključne reči Ključne reči:

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.