Iracionalizam

UVOD

Iracionalizam predstavlja filozofsko stanovište koje se suprostavlja racionalizmu – kako u pogledu mogućnosti racionalnog shvatanja stvarnosti, tako i u pogledu ontološke pretpostavke da je osnovno načelo stvarnosti racionalno. Sâm termin potiče od latinske reči irrationalis (onaj ko nije razuman). Iracionalizam nalazi uporište u pretpostavci da je osnova stvarnosti nezavisna od razuma (npr. volja ili život). U saznajno – teorijskom smislu iracionalizam ističe da je iracionalno saznanje iznad racionalnog, da postoje posebni oblici stvarnosti, kao što su intuicija ili instinkti, koji su po svojoj vrednosti iznad logičkog saznanja. Ova filozofija razvila se u XIX i XX veku, ali se njeni začeci
nalaze još kod Paskala, Avgustina i antičkih filozofa. U modernom dobu na iracionalizam
su posebno uticali Čarls Darvin i Sigmund Frojd, a njegov uticaj vidljiv je posebno u filozofiji egzistencije. Zbog toga što ističe posebnost fenomena života u odnosu na neživu stvarnost, ova filozofija se označava i kao filozofija života. U pogledu shvatanja saznanja kao sredstva životne volje ili životnog nagona bliska je pragmatizmu. Filozofija života ima različite oblike, kao što su voluntarizam, vitalizam ili intuicionizam. Najpoznatiji predstavnici iracionalističke filozofije su Šopenhauer, Niče, Bergson i Diltaj.