Katarza kod Aristotela

Iako Aristotel nikada nije detaljno objasnio pojam katarze, pa samim tim nije ni razvio konkretnu teoriju katarze, mnogi filozofi i tumači Aristotelovih spisa trude se uđu u srž ovog pojma i otkriju šta je pod njim Aristotel razumevao.
Pojam katarze se pojavljuje u Aristotelovom delu Poetika, ali odlomke o njoj možemo pronaći i u Aristotelovoj osmoj glavi Politike i kao i u definiciji straha i sažaljenja u Retorici. Da bismo razumeli pojam katarze, moramo prvo da razumemo pojam tragedije. Iako se za antičku tragediju smatrala gotovo svaka predstava, bilo sa srećnim ili nesrećnim krajem, koja se prikazivala prilikom nadmetanja pesnika za vreme praznika Velikih Dionisija, Aristotel je ipak smatrao da je tragedija, u književnom smislu, najviše uspešna ukoliko ima nesrećan kraj. Nesrećan kraj budi dublje emocije i tera nas na razmišljanje, stavljamo sebe “u kožu” glavnih aktera i pitamo se šta bismo mi uradili da smo na njihovom mestu. Komedija na taj način ne može da deluje na naš duh. U ovom radu ćemo razmatrati samu prirodu katarze kao pročišćenja osećanja koja se javljaju kod gledalaca tokom posmatranja tragedije i pokušaćemo da odredimo kakvu vrstu pročišćenja je Aristotel imao na umu.