Finansijska trzista

01. POJAM FINANSIJSKIH TRŽIŠTA (FT)

Globalni pojam tržišta predstavlja susretanje ponude i tražnje koje dovodi do formiranja cene i do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu. Predmeti razmene: stvarna dobra, razne usluge, HoV, valute, devize, krediti, radna snaga i sl. Prema predmetu razmene postoje dva segmenta: finansijsko (najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje) i robno tržište. FT omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije (NE).

FT se mogu posmatrati u širem i u užem smislu. U širem smislu, FT postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije (FT-je). U užem smislu, FT su organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (FI-ta) (ili aktive).

Privredni subjekti (PS) preko FT dolaze do sresdstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. FT olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava (FS) i subjekata kojima nedostaju FS. FT povezuju štednju i investicije. Na nivou NE ukupan obim štednje jednak je ukupnom obimu investicija u određenom vremenskom periodu (štedno-investicioni ciklus).

FT su ambijent u kome se kreiraju i transferišu finansijska potraživanja (obaveze) i izražavaju i realizuju ponuda i tražnja za FI-tima. Preko FT vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom. Na FT mogu se FI-ti pretvoriti u gotov novac, kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva (LS).

Pojedini autori pluralni pojam finansijska tržišta (FT) i singularni pojam finansijsko-tržišni sistem (FTS) koriste kao sinonime.
Glavni elementi FTS su:
1. finansijska štednja (FŠ) kao predmet transferisanja;
2. glavni tokovi transferisanja FŠ;
3. FI-ti (ili aktiva) kojima se štednja transferiše;
4. finansijske institucije (FI-je) koje učestvuju u transferisanju štednje;
5. segmenti FT na kojima se ostvaruje promet odgovarajućih FI-ta.

Na FT, pod uticajem ponude i tražnje, formira se cena FS, odnosno formira se stopa prinosa, čija visina utiče na tokove alokacije kapitala i transfer resursa pojedinih privrednih sektora.

FT obavljaju i sledeće funkcije: utvrđivanje cena FI-ta, smanjivanje transakcionih troškova i pružanje informacija učesnicima na tržištu. Na FT se sučeljavaju ponuda i tražnja, čime se određuje cena FI-ta. Uređena FT doprinose smanjenju troškova trgovine FI-tima, putem preciznih pravila trgovine, uprošćavanjem trgovine, rešavanjem konflikata koji proizađu iz trgovine i pružanjem garancija da će se izvršiti zaključene transakcije. Mnoge odluke PS (npr. investicione) zavise od informacija koje dobijaju sa FT.

02. ZNAČAJ I ULOGA FT

FT su deo ekonomskog sistema. Na FT vrše uticaj promene na tržištu proizvoda i promene faktora proizvodnje. FT vrše povratni uticaj na tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem FT povećava se ponuda FI-ta, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog valorizovanja.

Privredno društvo (PD), preko bliskih kontakata sa finansijskim posrednicima (FP) na FT, može da pribavi potrebna FS iz adekvatnih izvora, ali i da oslobođena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one FI-te koji će obezbediti zadovoljavajući prinos od njihove eksterne upotrebe. Snažna FT dala su znatan doprinos nastanku i razvoju velikih privrednik subjekata (npr. velike nacionalne i multinacionalne korporacije).
FT imaju veliki značaj za:
1.) razvoj proizvodnje;
2.) povećanje društvenog proizvoda;
3.) ostvarivanje akumulacije.

Značaj i uloga FT su sledeće funkcije koja ova tržišta obavljaju:
1. Funkcija povezivanja – FT omogućavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju FS, i štednih subjekata koji raspolažu viškovima FS.
2. Alokativna funkcija – FT omogućavaju alokaciju slobodnih FS od subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka subjektima kojima ta sredstva nedostaju.
3. Funkcija razvoja – FT doprinose privrednom razvoju putem povećanja mobilnosti FS.
4. Funkcija efikasnosti – preko FT omogućava se efikasno korišćenje FS jedne NE.
5. Funkcija određivanja cene FS – na FT određuju se cene FS (cene korišćenja FS).
6. Funkcija smanjenja troškova – FT omogućavaju smanjenje troškova spajanja subjekta koji želi da proda, sa subjektom koji želi da kupi određeni FI-ment. Dolazi i do smanjenja troškova pribavljanja određenih informacija.
7. Funkcija pouzdanosti – FT omogućavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se na njima obavljaju.

03. VRSTE FT

Postoji veći broj kriterijuma za podelu FT tj. više vrsta FT.

1. Glavna podela FT je na dve osnovne kategorije:
1.) tržište novca (TN) (kratkoročno tržište);
2.) tržište kapitala (TK) (dugoročno tržište).

Podela je prema roku dospeća FI-ta kojima se trguje na tim FT.

TN je segment FT za kratkoročne oblike FA (žiralni novac {ŽN}, hartije od vrednosti {HoV}) koji imaju rok dospeća do godinu dana. Glavni učesnici su banke. TN obezbeđuje likvidnost i solventnost PS.

TK je segment FT za dugoročne oblike FA (naročito dugoročne HoV – instrumenti duga i vlasnički instrumenti) koji imaju rok dospeća duži od jedne godine. Emitenti dolaze do sredstava za dugoročno finansiranje. Na TK posebnu ulogu imaju institucionalni invenstitori (II-ri) – investicione kompanije i fondovi (IkiF), PF, osiguravajuća društva (OD) i dr., jer su oni najveći vlasnici pojedinih oblika FA.

2. Polazeći od mesta na kome se transakcije obavljaju i područja koje pokrivaju, FT se mogu podeltiti na:
1.) lokalna (odnose se na uže područje jedne zemlje);
2.) nacionalna/domaća (odnose se na celu zemlju);
3.) međunarodna/eksterna (odnose se na više zemalja).

3. Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi FI-ta kojima se trguje, razlikuju se:
1.) tržišta osnovnih HoV;
2.) tržišta izvedenih HoV.

Tržišta osnovnih HoV sadrže dva tržišta: 1.) tržište instrumenata duga (ID) i 2.) tržište vlasničkih instrumenata (VI).
Na tržištu ID trguje se ID koji predstavljaju oblik HoV kojima se uobličavaju dužničko-poverilački odnosi/kreditni odnosi (obveznice, KZ, certifikati i sl.). Na ovom tržištu vrši se kreditiranje poslovanja emitenta. Emisijom HoV emitent prikuplja (pozamljuje) sredstva za svoje finansiranje, jer kupci HoV pozamljuju novčana sredstva (NS) emitentu, čime postaju kreditori. Emitent ima obavezu da kupcu ove vrste HoV plaća kamatu prema rokovima dospeća, kao i da plati (vrati) glavnicu.
Na tržištu VI trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih HoV nisu kreditori već postaju vlasnici dela kapitala emitenta i stiču pravo na buduće prihode (dividendu) od emitenta.
Tržišta izvedenih HoV (derivatna tržišta) nastala su razvojem izvedenih HoV (finansijskih derivata-FD). Ove HoV nazivaju se izvedenim jer njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi (npr. roba, osnovne HoV, kamatna stopa, devizni kurs i sl.)

4. Polazeći od vremena plaćanja i isporuke FA, razlikuju se:
1.) promptna tržišta;
2.) terminska tržišta.

Karakteristika promptnih tržišta (gotovinskih tržišta) je da se poslovi i transakcije koje se na njima zaključe odmah realizuju. Isporuka FA i plaćanje vrše se odmah po zaključenju posla.

Karakteristika terminskih tržišta je da se na njima zaključuju terminski (ročni) poslovi, koji predstavljaju sporazum učesnika da realizuju određene FT-je u budućnosti. Ovde spadaju tržišta izvedenih HoV (derivatna tržišta).

5. Polazeći od emisije HoV (od prirode transakcije), razlikuju se:
1.) primarna tržišta;
2.) sekundarna tržišta.

Primarna tržišta (PT) su ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih HoV. Na njima se obavlja prva transakcija HoV tj. uvode se nove HoV na tržište. Postoje dve kategorije subjekata – kupci i prodavci. Kupci kupuju novoemitovane HoV i ujedno postaju njihovi prvi vlasnici. Kupac je investitor jer kupovina za njega znači investiciju, s obzirom na to da od kupljene HoV očekuje prihode veće od ulaganja pri kupovini HoV. Prodavci novoemitovanih HoV su emitenti koji dolaze do sredstava za svoje finansiranje. Primarna tržišta imaju funkciju da se transferisanjem FŠ obezbedi njena efikasna alokacija krajnjim korisnicima.

Sekundarna tržišta (ST) su ona na kojima se trguje već emitovanim HoV. Na njima se obavlja preprodaja tj. druga i naredna transakcija sa HoV. ST omogućavaju prodaju FA, da bi se došlo do LS jer ova tržišta obezbeđuju likvidnost FA, a to znači likvidnost PS. Bitna funkcija ST jeste da ona određuju cenu FA, čime se postiže efikasnost poslovanja i upravljanja. Berze su FI-je sekundarnih FT. ST postoje za skoro sve vrste HoV – obveznice, akcije, opcije, fjučerse. Na berzama ST se označavaju pojmom parket (floor).

6. Sa aspekta prometa, razlikuju se:
1.) berzanski promet;
2.) vanberzanski promet.

Berzanski promet proističe iz poslova i transakcija koji se obavljaju na posebno određenom i organizovanom mestu – berzi. Berze su mesta na kojima se vrše kupovine i prodaje različitih oblika FA po unapred određenim pravilima i utvrđenom postupku, preko ovlašćenih subjekata [berzanskih posrednika (BP) – brokera i dilera].

Vanberzanski promet podrazumeva da se transakcije obavljaju pri berzi, posredstvom banaka, pomoću informacionih sistema i sl.

7. Imajući u vidu organizacionu strukturu, FT mogu biti:
1.) aukciona;
2.) posrednička;
3.) preko šaltera.

Aukciona FT posluju na principima aukcije tj. kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najveću cenu.

Posrednička FT su ona tržišta na kojima se poslovi i transakcije obavljaju preko ovlašćenih posrednika (najčešće brokera i dilera).

Poseban oblik FT organizuje se preko šaltera (vid berzanskog prometa) gde se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude i tražnje preko informacione i kompjuterske tehnologije.
8. Postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi, pa samim tim postoji podela FT na:
1.) direktna FT;
2.) intermedijarna FT.

Na direktnim FT obavljaju se kupovina i prodaja (primarna i sekundarna) samo FI-tima koje su izdale deficitne EJ – primarna i sekundarna kupoprodaja akcija PD, obveznica PD i države, KZ PD i sl.

Na intermedijarnim FT kupuju se i prodaju FI-ti koje su izdale intermediajrne FI-je (banke, PF, OD, IkiF) – kupoprodaja depozita, CoD i BZ banaka, polisa osiguranja, akcija i obveznica II-ra.

9. U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se ostvaruju finansijsko-tržišne operacije, razlikuju se:
1.) organizovazna (institucionalizovana) tržišta;
2.) slobodna (neistitucionalizovana) tržišta.

Organizovazna (institucionalizovana) tržišta postoje kada se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju na organizovanim mestima (berzama) i po strogo regulisanoj proceduri, uz fizičko prisustvo aktera ili njihovih predstavnika.

Slobodna (neistitucionalizovana) tržišta postoje kada se FI-ti kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima.

10. Pored opšte i globalne podele FT, postoji dalja njihova segmentacija na specijalizovana tržišta (npr. devizno i hipotekarno tržište).
Glavni segmenti FT su:
1.) tržište novca (TN);
2.) tržište kapitala (TK);
3.) devizno tržište (DT);
4.) hipotekarno tržište (HT);
5.) terminsko tržište (TT).

DT na specifičan način prožima i TN i TK. DT ima dovoljno specifičnosti kao posebno FT.
Na HT trguje se hipotekarnim kreditima i HoV na bazi hipoteke (nepokretna dobra – zemljište, zgrade i druge nepokretnosti).