Finansijsko poslovanje (prvi deo)

Nastanak finansija

1. Prvi nastanak finansija vezuje se za robovlasnički period.
2. Istoriski posmatrano finansije su se prvi put pojavile u robovlasničkim državama kao što su Egipat, Rim, Grčka, Vavilon i Asirija.
3. Veliki doprinos razvoju finansija dao je Džon stjuard Mil zauzimajući jasan stav po pitanju oporezivanja u 19 veku.
4. Naziv funkcionalne finansije prvi put je upotrebio Aba Lerner.
5. Termin i pravac u nauci o finansijama koji je uanglo saksonskoj literaturi nazvan kao fiskalana teorija prvi je upotrebio Kejnz.
6. Izučavanje nauke o finansijama vezuje se za: novčana plaćanja,kreditneodnose, politiku prikupljanja i odlaganja novčanih sredstava, monetarna i devizna politika, fiskalana politika, organizacija i aktivnosti bankarskog poslovanja, osiguranja, emisija novca.
7. Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata: mikro i makro ekonomiju.
8. Mikrofinansije se pretežno bave izučavanjem strateških finansijskih problema jednog privrednog subjekta dok se makro finansije bave izučavanjem problema finansiranja razvoja društva kao celine, odnosno države.
9. Nauka o finansijama u svom predmetu izučavanja posebno se posvećuje finansiranju delatnosti države i njenih organa.

Uvodna razmatranja- poslovna strategija privrednog društva

10. Finansiska delatnost države i drugih javnih sektora bitno se razlikuje od finansijskih delatnosti pravnih i fizičkih lica. Te razlike su brojne:
1. Država prilikom obavljanja utvrđenih zadataka ne rukovodi se principom ekonomičnosti, rentabilnosti i profitabilnosti.
2. Prilikom finansiranja društvenih potreba fržava se ne rukovodi principom protivčinidbe.
3. Broj vrste i obim javnih potreba rezultat su zajedničkog života i stepena društvenog razvoja.
4. Radi finansiranja javnih potreba država koristi prihode koji imaju prinudni karakter kao što su porezi, takse, carine i sl.
5. Novi princip finansiranja dela države nije pribavljanje koristi pojedinačnim privatnim licima već po podmirivanje potreba šireg kruga ljudi koji imaju opšti društveni karakter.
11. Savremena nauka javnim finasijama izučava sve faktore finansijske delatnosti države kao što su: javni i državni prihodi, javni i državni rashodi, državni budžet, javni dug, fiskalana harmonizacija i fiskalno izvršenje.
12. Predmet proučavanja nauke o javnim finansijama su problemi alokacije, distribucije i stabilizacije.
13. Država može da poveća ekonomsko blagostanje vršeći dve funkcije : zaštitnu i produktivnu. Zaštitna ( poboljšanje standarda života građana). Produktivna ( proizvodnja javnih dobara, to su ona dobra koja se teško mogu obezbediti na tržištu ili finansirati iz privrede.)
14. Javni ili državni prihodi su sredstva koja država prikuplja ili putem poreza, doprinosa, carin, da bi podmirila javne potrebe tj. Da bi izvršila zatatke ili funkcije iz svoje nadležnosti.
15. Javni rashodi su novčana sredstva odnosno izdaci koje javno-pravni subjekti čine za podmiravanje kolektivnih potreba, u javnom interesu bez favorizovanja bilo kojeg dela zajednice a u korist najvećeg brojagrađana. Javni rashodi su rashodi državnog budžeta i podmiruju se sredstvima prikupljenim javnim prihodima za čija su plaćanja obavezna fizička i pravna lica.
16. Podela javnih prihoda: redovni i vanredni, javno-pravni i privatno-pravnih, originalni i derivatni, prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica, povratni i nepovratni, namenski i nenamenski.
17. Podela javnih rashoda: redovni i vanredni, produktivni i neproduktivni, funkcionalne investicione i transferne, rentabilne i nerentabilne, fiksne i varijabilne, lične i materijalne.
Karakteristike javnog dobra
18. Raspoloživost javnog dobra podjednaka je za sve korisnike, iz zajedničke potrošnje javnog dobra je nemoguće isključiti one korisnike koji ne učestvuju u plaćanju togdobra.
19. Da bi se neko preduzeće smatralo javnim potrebno je da ispunjava jedan od dva uslova:
1. Da je u državnom vlasništvu ili
2. Državna kontrola
20. U savremenoj ekonomskoj teoriji na tzapadu termin javna preduzeća se najčešće koriste za državna preduzeća.
21. Opšte prihvaćeni argumenti u prilog osnivanja javnih preduzeća u državnom vlasništvu su:
 Nedovoljna efikasnost tržišnog mehanizma
 Postojanje privrednih grana koje imaju karakteristike prirodnog monopola.
 Efikasnost ekonomske politike- Javna preduzeca predstavljaju privilegovan instrument industriske i tehnološke politike.
 Smatra se da država regulisanjem ključnih privrednih grana olakšava rešavanje privrednih problema.
 Javnom sektoru se prepisuje širi socijalni cilejvi.
 Odbrambeni razlozi mogu biti opravdanje osnivanja javnih preduzeća naročito kada se radi o proizvodnji i distribuciji strateških važnih proizvoda.
22. Javna preduzeća mogu imati sledeće pojavne oblike:
 Ministarstva i agencije nisu posebna pravna lica i njihov bilans je uključen u vladin budžet.
 Javne korporacije su javno pravne institucije sa posebnom pravnom odgovornošću obično osnovane posebnim zakonom ili ukazom kojim se definišu prava i odgovornost korporacije i vlade.
23. Državne kompanijesu privatno pravne institucije osnovane u okviru običnih kompanija koje na osnovu udela u akcijama potpunog ili delimičnog kontrolišu vladu.

24. Dva tipa ekonomske regulacije:
 Implicitna-predstavlja da se regulatorne odluke donose u samom preduzeću.
 Eksplicitna- je iz okruženja