Biofizika – Optički mikroskop

1. Uvod
Optička sprava koja se koristi za uveličavanje nazvana je mikroskop. Sam naziv potiče od grčke reči “micros”, što znači mali i “skopeo”, što znači posmatrati, gledati. Pronašli su ga krajem XVI veka dva Holanđanina, braća Jasen. To je jedno od največih otkrića čoveka. Predmeti koji se nisu mogli videti, otkrićem mikroskopa postali su vidljivi.
Tokom vremena mikroskop je stalno usavršavan. Najveći doprinos tome dao je Holanđanin Antonius van Levenhuk, koji je sam izradio veći broj mikroskopa (oko 247), čija je moć uveličavanja likova predmeta za to vreme bila vrlo velika (oko 300 puta).
Danas je poznato nekoliko vrsta mikroskopa: svetlosni, faznokontrastni, fluoroscentni, mikroskop sa tamnim vidnim poljem, elektronski mikroskop. Moć uveličavanja predmeta ovih mikroskopa je neuporedivo veća u odnosu na prvobitne mikroskope. Kreće se od nekoliko stotina (svetlosni) pa do više desetina hiljada puta (elektronski).
Mikroskop je našao vrlo široku primenu u biologiji, medicini, poljoprivredi, tehnici. Uglavnom se koristi za posmatranje golim okom nevidljivih organizama, predmeta, sastava materijala i dr. Najvise se upotrebljava svetlosni (optički) mikroskop.

2. Svetlosni mikroskop
Svetlosni mikroskop sastoji se iz mehaničkih i optičkih delova.
U mehaničke delove mikroskopa se ubrajaju: postolje, nagibni zglob(kod nekih starijih tipova mikroskopa), stativ ili ručica, stočić, kolevka, tubus ili cev, revolver, makrometarski i mikrometarski zavrtanj.
U optičke delove mikroskopa se ubrajaju: pribor za osvetljenje, okulari i objektivi.
3.Mehanički delovi mikroskopa
Postolje mikroskopa je različitog oblika. Najčešće je u obliku potkovice. Izgrađeno od teškog metala da bi se davalo stabilnost mikroskopu. Preko nagibnog zgloba postolje je spojeno sa stativom mikroskopa. Kod nekih modela mikroskopa koji nemaju nagibni zglob, povezivanje stativa sa postoljem izvedeno je na drugi način.
Stativ ili ručica služi za držanje mikroskopa pri menjanju položaja. Kod nekih tipova mikroskopa može se menjati položaj preko pokretnog zgloba, pri čemu se menja posložaj mikroskopa u celini. Kod modernijih tipova mikroskopa stativ je fiksiran, a ručica ima funkciju držača tubusa, koja se pomoću velikog zavrtnja može prema potrebi vertikalno pomerati.
Stočić mikroskopa je izrađen od metala cetvrtastog ili okruglastog oblika sa otvorom na sredini, koji služi za propuštanje svetlosti. Na njemu se postavljaju preparati za mikroskopiranje. Stočić može biti snabdeven i uređajem za pričvršćivanje i pomeranje preparata.
Kolevka je udubljenje na stativu po kome klizi pričvršćeni tubus ili kod nekih mikroskopa držač tubusa.
Tubus ili cev na svom gornjem kraju nosi okular, a na donjem tzv. *revolver* za koji su pričvršćeni objektivi.
Revolver je sastavljen iz dva koncentrična metalna tela. Gornji deo je fiksiran za tubus, a donji deo je pokretan i na njemu su smešteni objektivirazličite moći uveličavanja. Okretanjem pokretnog dela revolvera možemo dovesti u optičku osu objektiv sa kojim želimo da mikroskopiramo.
Makrometarski zavrtanj (veliki zavrtanj) i mikrometarski zavrtanj (mali zavrtanj) služe za pomeranje tubusa. Makrometarskim zavrtnjem preko zupčanika vrši se grubo podizanje i spuštanje tubusa. Pri okretanju zavrtnja ka sebi tubus se podiže, a pri okretanju od sebe tubus se spušta. Mikrometarskim zavrtnjem vrši se fino neprimetno pomeranje tubusa. Pri jednom obrtaju zavrtnja tubus se pomeri samo za nekoliko mikrona. Makrometarskim zavrtnjem se traži slika u vidnom polju, a mikrometarskim zavrtnjem se vrši izoštravanje slike.