Kako žive zvezde

Zvezde su dugo bile nepoznanica za astronome, koji su počeli da shvataju njihovu pravu prirodu tek u XIX veku. Danas se zna da su zvezde džinovske usijane sfere gasa (uglavnom vodonika i manje količine helijuma) koje isijavaju energiju zračenja koja se stvara u njihovoj unutrašnjosti. Kako zvezda zrači svetlost, astronomi mogu precizno da izmere njen sjaj, boju i temperaturu. Zbog enormne udaljenosti od Zemlje, zvezde dalje od Sunca vide se tek kao svetle tačke, pa se čak ni najjačim teleskopima ne mogu uočiti osobine njihove površine. Galaksija Mlečni put, u kojoj se nalazi i Sunce sa svojim sistemom, sadrži oko 200 milijardi zvezda, ali je samo veoma mali deo tih zvezda vidljiv golim okom. Proksima Kentauri, nama najbliža zvezda posle Sunca, udaljena je oko 4,3 svetlosne godine od Zemlje. Pojedinačne zvezde, kao što je Sunce, predstavljaju manjinu; većina zvezda se pojavljuje u parovima (dvojna zvezda), višestrukim sistemima ili jatima (globularno jato, otvoreno jato). Zvezde se u velikoj meri razlikuju u sjajnosti, boji, temperaturi, masi, dimenzijama i starosti.