Merenje koeficijenta prolaza toplote prozora

Merenje koeficijenta prolaza toplote prozora

1.    UVOD

U današnje vreme, kada je cena energije sve viša, javlja se, više nego ikada pre, potreba za očuvanjem energije i njenim racionalnim korišćenjem. Svaka, pa i najmanja ušteda energije je dobrodošla. Veliki udeo u ukupnoj potrošnji energije ima toplotna energija koja se koristi za zagrevanje stambenih objekata.
Utvrđeno je da se za prosečan stambeni objekat kroz prozore gubi oko 36% energije potrebne za zagrevanje tog objekta. Dva su osnovna načina odavanja toplotne energije kroz prozore: kondukcija kroz sam materijal prozora i infiltracija hladnog spoljašnjeg vazduha kroz procepe. Kondukcijom se gubi oko 22%, a infiltracijom vazduha oko 14% energije. Za stanove iznad desetog sprata gubici energije kroz prozore su oko 47%. Veliki gubici toplote kroz fasadnu stolariju zbog malog otpora prolazu toplote prozorskog stakla i loše zaptivenosti značajno utiču na potrošnju energije za grejanje posebno kada su kutije za roletne lošeg kvaliteta, pa se javljaju dodatni procepi zbog loše ugradnje.
Odavde se može zaključiti da je prozor, u pogledu toplotne izolacije, slabiji deo omotača zgrada. Ta činjenica znači da su prilike za poboljšanje termičkih performansi zgrada i uštede energije na ovom mestu relativno velike.
Sa druge strane, u današnjem potrošačkom društvu, komfor ljudi je parametar o kome se posebno, a verovatno i najviše vodi računa. Kvalitetni prozori, dobro zaptiveni i velikog otpora prolazu toplote, su ne samo energetski efikasni već i nezaobilazni kada je u pitanju termički komfor ljudi u objektima u kojima žive i rade.
Moderna stolarija sve manje koristi prozore sa drvenim okvirima, a sve su više u upotrebi prozori od aluminijuma, kao i kombinacije aluminijum-drvo. Njihove prednosti su višestruke u odnosu na drvene prozore. Konstrukciona rešenja i postupci same ugradnje su znatno poboljšani. Treba pomenuti i prozore od polivinilhlorida, takozvane PVC prozore, koji su takođe danas dosta popularni. Na domaćem tržištu postoje prozori dobrog kvaliteta domaćih proizvođača i fabrika, kao što je Nissal Niš.
Ostakljenje prozora znatno utiče na njegove termičke karakteristike. Danas se na tržištu javljaju prozori najrazličitijih vrsta ostakljenja, sa različitim termičkim svojstvima. U ponudi su obična stakla, vučena i foam, antirefleksna, stakla protiv UV zraka, termoizolaciona stakla, kao i različiti tipovi stakala sa prevlakama na površini postavljenim radi dobijanja boljih svojstava u pogledu otpora prolazu toplote ili apsorpcije Sunčevog zračenja.
Izbor tipa prozora je stvar kompromisa između njegovih karakteristika i cene.
U Evropskoj Uniji mnogo pažnje se poklanja kvalitetu prozora i smanjenju njihovih koeficijenata prolaza toplote kao jednog od parametara njihovog kvaliteta. Jasno je da je preovladala svest o tome da se ogromne količine energije mogu uštedeti ako se koriste prozori dobrih termičkih performansi. U EU se već skoro isključivo koriste prozori koeficijenta prolaza toplote manjeg od 1,5W/m2K.
Kod nas su prozori koeficijenta prolaza toplote 2W/m2K ili manjeg još uvek retkost. Nije teško, imajući u vidu gore navedene podatke o gubicima toplote kroz prozore, proceniti koliko se energije nepotrebno izgubi samo kondukcijom kroz prozore.
Zaključak je da je neophodno stalno raditi na poboljšanju termičkih karakteristika prozora jer je to veliki potencijalni izvor uštede energije. Da bi se neke karakteristike poboljšavale, potrebno ih je stalno određivati. Izuzetno veliku i sve veću ulogu u razvoju prozora imaju sve precizniji softveri za simulacije ponašanja prozora i određivanje njihovih performansi, ali se validnost dobijenih podataka mora potvrditi merenjima, tj. fizičkim testiranjem prozora. Bez odgovarajućih merenja koja će ih potvrditi, kompjuterske simulacije značajno gube na vrednosti.
Ovaj rad je zbog toga posvećen merenju jedne od glavnih termičkih karakteristika prozora- koeficijenta prolaza toplote.