Metode unapređenja energetske efikasnosti stambenih objekata

 
1. Uvod

Već dugi niz godina problemi održivog razvoja, nameću se kao najvažnija globalna tema na svim svetskim skupovima vezanim za oblasti energetike, ekologije, ekonomije i privrede u celini. Ova problematika suštinski je povezana sa nesigurnošću snabdevanja energijom sa jedne strane, i sa zagađenjem životne sredine i globalnim promenama klime zbog prevelike i neracionalne potrošnje energije sa druge strane. Globalna ekonomska kriza koja, ne štedeći, pogađa sve države sveta i sve privredne sektore, ističe u prvi plan presudnu ulogu koncepta održivog razvoja i energetske efikasnosti u budućem kreiranju ekonomskih i političkih kretanja, kako na globalnom nivou, tako i u okviru kreiranja politika svake pojedinačne države.
Potreba racionalnog korišćenja energije prvi put se na globalnom nivou pojavila tokom naftne krize 1973. godine. Tada su vlade mnogih država donele strožije propise u cilju smanjenja potrošnje energije, a između ostalog i prve propise o toplotnoj zaštiti objekata.
Radi smanjivanja energetske potrošnje, može se očekivati uvođenje različitih mera, a među njima i plaćanje taksi na emisije CO2 u atmosferu. Stoga razvijene države veliku pažnju posvećuju zameni energenata fosilnih goriva sa energentima iz obnovljivih izvora energije.
1.1. Energetska efikasnost u zgradarstvu

Pod pojmom energetska efikasnost podrazumevamo efikasnu upotrebu energije u svim sektorima krajnje potrošnje energije: industriji, saobraćaju, uslužnim delatnostima, poljoprivredi i zgradarstvu. Važno je istaći da se energetska efikasnost nikako ne srme posmatrati kao štednja energije. Naime, štednja uvek podrazumeva određena odricanja, dok efikasna upotreba energije nikada ne narušava uslove rada i življenja. Dalje, poboljšanje efikasnosti potrošnje energije ne podrazumeva samo primenu tehničkih rešenja. Štaviše, svaka tehnologija i tehnička oprema, bez obzira koliko efikasna bila, gubi to svoje svojstvo ukoliko ne postoje edukovani ljudi koji se njome znaju služiti na najefikasniji mogući način. Prema tome, može se reći da je energetska efikasnost prvenstveno stvar svesti ljudi i njihovoj volji za promenom ustaljenih navika prema energetski efikasnijim rešenjima, nego što je to stvar kompleksnih tehničkih rešenja. Stoga je i prilikom davanja preporuka za poboljšanje energetske efikasnosti najpre potrebno razmotriti navike potrošača i usmeriti ih ka s(a)vesnijim izborima. Takve su mere besplatne, a mogu doneti zaista značajne uštede. Tek kada je nivo svesti potrošača o potrebi efikasne upotrebe energije razvijena, potrebno je potrošača usmeravati na nove, tehničke mere za smanjenje potrošnje energije, o čijoj primeni će se odlučiti na temelju njihove isplativosti, a čime će se uz energetsku podići
Kada je nivo svesti potrošača o potrebi efikasne upotrebe energije razvijena, potrebno je potrošača usmeravati na nove, tehničke mere za smanjenje potrošnje energije, o čijoj primeni će se odlučiti na temelju njihove isplativosti, a čime će se uz energetsku podići i ekonomska efikasnost.
■ 31%

Slika 1. Grafički prikaz potrošnje energije u EU

Zgrade su najveći pojedinačni potrošači energije, sa tendencijom porasta u skladu sa porastom standarda stanovništva. U Evropskoj uniji se oko 41% energije troši u zgradarstvu, sledi industrija sa udelom od 31%, a na trećem mestu nalazi se saobraćaj (28%). Pored toga, zgrade su i veliki zagađivači životne sredine, jer takav trend dovodi do povećanja potrošnje energije i emisije ugljen-dioksida. Upravo zato, energetska efikasnost u zgradarstvu jeste oblast koja ima najveći potencijal za smanjenje potrošnje energije. Uspostavljanje mehanizama koji će da obezbede trajno smanjenje potrošnje energije u novim zgradama (novi načini projektovanja; korišćenje novih materijala) i pravilno rekonstruisanje postojećih zgrada, jeste glavni cilj energetske efikasnosti u zgradarstvu.
Republika Srbija je danas suočena sa velikim problemima vezanim za energiju: nedostatak energije i nesigurnost u snabdevanju energijom, stalan rast cena energije i energenata, stalan rast potrošnje kako toplotne energije za grejanje objekata, tako i energije za hlađenje, posebno rastom standarda i masovnim uvođenjem klimatizacije u zgrade.Struktura potrošnje toplotne energije za grejanje:
• Daljinsko grejanje -14%
• Lokalne kotlarnice -12%
• Električna energija -14%
• Prirodan gas -10%
• Čvsta goriva u lokalnim pećima -10%