Siloksani

1.UVOD

Siloksani su jedinjenja u kojima su atomi silicijuma vezani preko atoma kiseonika, svaki atom silicijuma nosi jednu ili više organskih grupa. Prema glavnim pravilima za klasifikaciju hemikalija ( IUPAC – u ) jedinjenja su označena kao siloksani, ali najčešće se koristi termin ,, silikoni “ . Kada govorimo o proizvodima i materijalima, skoro uvek se upotrebljava termin silikoni. Termin ,, siloksani “ će se koristiti kada govorimo o pojedinačnim jedinjenjima ili kada imamo više hemijski pristup temi. Drugim rečima, siloksani su gradivni blokovi silikonskih proizvoda.
Sastavni deo siloksana predstavljaju oligomerni i polimerni hidridi sa formulama H(OSiH2)nOH and (OSiH2)n.
Atomi kiseonika i silicijuma naizmenično formiraju osnovnu strukturu u kojoj su različiti bočni lanci povezani. Bočni lanci mogu da formiraju unakrsne veze koje utiču na svojstva polimera.
Atomi kiseonika i silicijuma mogu biti povezani u cikličnu ili linearnu strukturu, i razlikujemo cilklične i linearne siloksane.
Oksidacijom siloksana dobija se silicijum oksid. Reakcija se odvija na sledeći način:

 
2. Klasifikacija siloksana
2.1 Linearni siloksani

Linearne polisiloksane karakterišu funkcionalni bočni lanci povezani za kičmu Si – O , a  struktura se završava endogrupom (označeno sa R5 ). Bočne grupe mogu biti jedna  grupa ili nekoliko različitih bočnih grupa može biti povezano.
Linearni polidimetil siloksani su najvažniji industrijski polisiloksani.  U najprostijem obliku siloksani se sastoje od metil – bočnih lanaca i metil terminalnih grupa, polidimetilsiloksani ( PDMS ).
Kraći linearni polisiloksani, kao neki od cikličnih siloksana pomenutih u daljem tekstu, su isparljivi. Najkraći, heksametildisiloksan, je isparljiv sa tačkom ključanja na 100 °C i koriste se, između ostalog, u kozmetici.
Endogrupa određuje upotrebu polimera. Tipične endogrupe su metil, hidroksil, vinil ili vodonik.
Glavne funkcionalne bočne grupe su vinil, aminopropil, polietar, fenil, trifluoropropil, feniletil, tetrahlorofenil i alkilen oksid. Postoji stotine različitih jedinjenja. U Danskom Registru Proizvoda registrovano je oko 175 jedinjenja koji se koriste u proizvodima u toj zemlji.
Bočne grupe, zajedno sa endogrupama određuju osobine siloksana. Fenil bočne grupe predstavljaju primer oksidativne stabilnosti.
Aminopropil i polieter bočne grupe obezbeđuju rastvorljivost u vodi, dok prisustvo alkil grupa poboljšava vodootpornost i mazivost.
Prisustvo halogena u bočnim lancima doprinosi stabilnosti polimera. Veoma visoka otpornost na rastvarače može se dobiti upotrebom bočnog lanca trifluoropropilena, dok se mazivost na visokim temperaturama dobija tetrahlorofenil bočnim grupama.
Na slici 2. je prikazana strukturna formula polidimetilsiloksana[3]