Ekspertni Sistemi-evidentiranje interptetacija podataka kojima se opisuju različite situacije i stanja proizvodnog sistema

UVOD

Pod ekspertnim sistemima podrazumeva se uspostavljanje unutar računara dela veštine nekog eksperta koji se bazira na znanju i u takvom obliku da sistem može da ponudi inteligentan savet ili da preuzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u postupku. Ekspertni sistem poseduje i karakteristiku da na zahtev verifikuje svoju liniju rezonovanja,tako da direktno obaveštava korisnika koji postavlja pitanje.

Drugim rečima, ekspertni sistem je inteligentni računarski program koji koristi znanjei postupke zaključivanja u procesu rešavanja problema, i to takvih problema za čije jerešavanje potreban visok stepen stručnosti i iskustva iz domena kome se ekspertni sistem obraća. Naziv ekspertni upravo potiče odatle što se ovi sistemi ponašaju kao vrhunskistručnjaci (engl. expert) na svom području. Njegovu osnovu čini poseban softver kojimodelira oneelemente čovekovog rešavanja problema za koje se smatra da čine čovekovuinteligenciju: zaključivanje,prosuđivanje, odlučivanje na osnovu nepouzdanih i nepotpunih informacija I tumačenja svog ponašanja.
Upravo ova poslednja osobina, koja pored običnog rešavanja problema omogućavainteraktivno savetovanje o problemu između sistema i korisnika, jeste značajna novost pokojoj se ekspertni sistemi i najviše razlikuju od svih prethodnih tipova informacionih sistema.

U nazivu stoji ekspertni sistem, a ne ekspertni program, jer se sastoji iz više delova:dela za rešavanje problema (baza znanja, mehanizam zaključivanja i globalna baza podataka) i okruženja.Najvažniji elemenat okruženja je korisnički interfejs, koji pomaže korisniku u već pomenutom interaktivnom savetovanju sa delom za rešavanje problema. Korisnički interfejs može sadržavati i dodatna sredstva, kao što su: sredstva za otkrivanje grešaka u razvojusistema (debbuging aids), grafičke mogućnosti prikaza rezultata,postavljanje pitanja uz pomoć slike i dr.
OSNOVNE OSOBINE ES
Na dijagramuiznad je prikazan odnos i poređenje modela rada jednog ljudskogeksperta i strukture ekspertnog sistema. Osnovna struktura ekspertnog sistema se tako sastojiiz osnovnih komponenti: baze znanja, radne memorije (koja se menja tokom sesije u radu saES dobijenim novim činjenicama i zaključcima) i mašine zaključivanja (procesor koji povezuje činjenice iz baze znanja sa dobijenim zaključcima i činjenicama iz radne memorije i izvlači nove zaključke o problemu). Pored ovih osnovnih komponenti postoje dodatno i nekeosnovne osobine ekspertnih sistema:
– objašnjenja (kako, zašto) – u svakom trenutku u toku sesije sa ES može se dobiti objašnjenje kako je došao do nekog zaključka ili pitanja (ugrađeno u sve komponente)
– interfejs (prema korisniku) – često se traži komunikacija prirodnim jezikom kroz interaktivni dijalog s korisnikom (mada mogu zastupljeni I multimedijalni I drugi sadržaji I vidovi komunikacije što zavisi od prirode same oblasti I namene ES)
– razdvojeno znanje od kontrole veoma važna karakteristika ES nasuprot klasičnimproceduralnim programima gde se upravljačka kontrola u programu meša saraspoloživim znanjem (kontrola tj. zaključivanje kod ES se može menjati nezavisno od baze znanja)

– poseduje ekspertsku bazu baza znanja koja potiče pre svega od ljudskih eksperata,gde se pod ekspertizom podrazumevasposobnost efikasnog rešavanja problema u nekoj oblasti

– naglasak na ekspertizi – svako širenje oblasti znanja obavezno nosi rizik da ES postaneneefikasan i nepotrebno složen (bilo je pokušaja ograničenog uspeha, GPS ili Ham1984.) – uvek je lakše rešavati problem kroz potprobleme odnosno probleme upodoblastima

– koristi simbole (činjenice, koncepte, pravila) – predstavljanje znanja u različitimstrukturama (od deklarativnih oblika kao što je prirodni jezik do potpuno proceduralnih) čini ES obrađivačima znanja nasuprot konvencionalnim proceduralnim programima kao procesorima podataka

– zaključivanje heuristikama -da bi mogao da efikasno zaključuje mora da vodi računao najboljem načinu rešavanje problema ne samo kroz algoritme pretraživanja sheuristikama, nekakvim poznatim prečama