Mogućnosti implementacije GIS-a u rudarstvu na primeru rudnika mrkog uglja “jasenovac – Krepoljin”

UVOD
Nagli razvoj informacionih tehnologija doveo je do toga da svako od nas u svom džepu ima jači računar od onog koji su inženjeri NASA-e posedovali šezdesetih godina XX veka. Ogromna količina podataka o prostoru koji nas okružuje postala je dostupna svakome ko ima računar i poseduje internet vezu. Sve modernija tehnološka sredstva za prikupljanje, skladištenje, analizu i modeliranje prostornih podataka podižu kvalitet samih podataka i apsolutno realno prikazuju svet oko nas. Ovaj razvoj informacionih tehnologija učinio je da su informacioni sistemi postali osnovno sredstvo multidisciplinarnog pristupa u prikazivanju sveta u kome živimo i istraživanju resursa koji su nam bitni. Danas, u vreme modernog, brzog načina života i konstantnog stresa na radnom mestu, lica koja se bave planiranjem, organizovanjem, vođenjem i kontrolom u potpunosti zavise od informacija. Dostupnost velike količine informacija u svakom trenutku, mogućnost izdvajanja bitnih i korišćenja istih u trenucima kada se za njima pojavi potreba kao i njihova upotrebna vrednost predstavljaju najvažnije osobine uspešnog inženjera-rukovodioca. Sve veći zahtevi koji se stavljaju pred inženjere svih profila stvaraju potrebu za alatima koji kvalitetno prikupljaju, skladište i na zahtev tačno i u pravom trenutku prezentuju traženu informaciju. Kada sve rečeno stavimo u kontekst rudarstva, a naročito u kontekst podzemne eksploatacije mineralnih sirovina, zaključujemo da je tačna informacija na osnovu koje se donosi odluka najvažniji činilac te odluke, naročito ako uzmemo u obzir da je u rudarstvu uvek u igri ljudski život. U uslovima Srpskog rudarstva, koje tehnološki veoma zaostaje za rudarstvom u svetu, veoma je bitno da rudarski inženjeri poseduju alate koji će im pomoći pri donošenju odluka. Geografski informacioni sistemi predstavljaju takav alat. Prema definiciji, geografski informacioni sistemi su moćan skup sredstava za prikupljanje, memorisanje, pretraživanje po potrebi, transformisanje i prikazivanje prostornih podataka iz stvarnog sveta za određene svrhe (Burrough i McDonel, 2006). GIS sav prostor koji nas okružuje predstavlja pomoću tri geometrijske primitive: tačke, linije i poligona. Sve što nas okružuje možemo grafički predstaviti pomoću ove tri primitive, dok pridruženim atributnim vrednostima okruženje kompletno opisujemo. Prostorni podaci su podaci o prostornim entitetima, odnosno podaci kojima se identifikuje prostorni položaj i oblik prirodnih ili veštačkih objekata kao što su putevi, reke, katastarske parcele ili odlagališta jalovine, dakle sve ono što se može prikazati na karti, kao i svojstva ovih objekata i njihovi međusobni odnosi. GIS omogućava korisnicima kreiranje upita, analizu prostornih informacija, uređenje podataka i prezentaciju rezultata svih ovih operacija. Najjednostavnije rečeno GIS predstavlja „pametnu kartu“ koja nudi mogućnost korisnicima da postavljaju pitanja, analiziraju informacije prikazane na njoj i uređuju za datu kartu vezane podatke. Različite grane privrede i industrije već su uvidele prednosti koje GIS donosi i počele sa integracijom ovog alata u svoje sisteme. Elektroprivreda, kompanije za distribuciju prirodnog gasa, komunalne službe, vojska, policija, i mnogi drugi već uveliko koriste GIS pri donošenju odluka, kratkoročnom i dugoročnom planiranju. U rudarstvu naše zemlje potencijal GIS-a ostaje neiskorišćen iako u ovoj oblasti itekako ima šta da ponudi. Nedostatak znanja iz ove oblasti, kao i nerazumljivo protivljenje pojedinaca veoma sporo uvode GIS u Srpsko rudarstvo.