Primena u Windows i Linux sistemima

Solid State Drive, poznatiji po svojoj skraćenici SSD je memorijski medijum koji koristi isključivo integrisana kola za trajno skladištenje podataka i za razliku od svog predhodnika Hard Disk ne sadrži diskove niti bilo kakve druge pokretne elemente. Iz praktičnih razloga SSD iako novija tehnologija sadrži slične interfejse za njihovo priključenje u računarsku konfiguraciju kao i klasični diskovi mada su dizajnirani i posebni intefejsi za rad isključivo sa njima kao što je SATA Express. Sa obzirom na to da nemaju pokretnih elemenata oni su mnogo odporniji na fizička oštećenja, ali ono što ih najviše razlikuje od klasičnih diskova jeste višestruko veća brzina pisanja i čitanja podataka. Sve ovo dovodi i do toga da im je odnos cene i kapaciteta memorije daleko lošiji. Na današnjem tržištu jedan klasičan tvrdi disk od 500GB vredi manje od SSD od 60GB.

1. KRATAK ISTORIJAT

Solid State Drive-ovi vode poreklo od CCROS (card capacitor read-only store ) memorija iz 50-tih godina prošlog veka. 70-tih i 80-tih godina SSD tehnlogija se primenjivala u prvim IBM superračunarima. Memorijski moduli su se bazirali na različitim vrstama RAM memorije, a taj se princip zadržao sve do pre nekoliko godina. Mana im je bila što su bili previše skupi i relativno kratkog životnog veka pa sa obzirom na to, tih godina ova tehnlogija nije zaživela.

1983. godine je proizveden prvi ovakav disk baziran na flash tehnologiji, sličnoj kakva se koristi danas u najmodernijim modelima. Proizvodnja se nastavila i SSD su se najviše primenjivali u industiriji, jedan od razloga je bio taj da su jedino preduzeća i mogla da ga priušte, npr. 1991. Solid State Drive od 20MB je koštao preko 1000 dolara.