Struktura racunara

1. RAZVOJ RAČUNARSKE TEHNOLOGIJE

Računar je složeni uređaj koji služi za izvršavanje matematičkih ili kontrolnih operacija koje se mogu izraziti u numeričkom ili logičkom obliku. Računari su sastavljeni od komponenata koje obavljaju jednostavnije, jasno određene funkcije.
Prviračunarisubiliogromni, skupi, nepraktični i bilisuvelikipotrošačielektričneenergije, stvaralivelikukoličinutoplote, tesuzauzimaliskoročitavusobu. Ipak to je bio samopočetak, pa suprviračunariradilinačistommašinskomkodu (binarnikod) i moglirešavatisamojedan problem odjednom, a prikazanakojismonavikli (monitor) nijebilo, rezultatisubiliprikazaninapapirupomoćutadašnjihprintera. UNIVAC i ENIAC susamoodnekihtipovatadašnjihračunara. Oni su rađeni od 1946. god. do 1957 god. građeni su na bazi elektronskih cevi. Kapacitet operativne memorije bio je 2KB. Efektivno vreme rada bilo je malo. Programiranje se izvodilo na mašinskom jeziku. Svaka instrukcija programa ispisivana je u binarnom kodu uz kodiranje i lokacije u memoriji računara. Periferne jedinice su bile papirne kartice i bušene trake.
Od 1960 do 1965 god. traje proizvodnja druge generacije računara. Za razliku od prve generacije, druga generacija računara je bila itekako manja jer je koristila tranzistore. Tranzistor je izumljem 1947, ali se u računarima koristi tek 50-tih godina. Tranzistor je omogućio da računar postane manji, jeftiniji, pa i brži dok je još ostao problem sa pregrejavanjem. Takođe, se prelazi na simboličke programske jezike zamenjujući mnogo komplikovaniji mašinski jezik dok se za unos i printanje podataka služilo bušenim karticama. Glavna namena ovih računara je bila u atomskoj industriji, za kontrolu komplikovanih elektrana, postrojenja itd. Glavni predstavnici su IBM 7030 te LARC. Kapacitet operativne memorije bio je od 32 KB. Mnogo je veća upotreba magnetnih traka. Koriste se simbolički programi. Prevodjenje u mašinskom programu se ostvaruje preko prevodioca u samom računaru.
Integralni sklopovi su bili osnov treće generacije računara. Tranzistori su smanjeni do te mere da su stavljanji u silikonske čipove tj. poluprovodnike, što je još dodatno ubrzalo računare te im donelo novu dozu stabilnosti i efikasnosti. Napokon dolazi do pojave monitora, tastature i naravno operativnog sistema. Prvi put računari su masovnije dostupni širem spektru korisnika, ponajviše zbog manjih dimenzija nego ranije. Dolazi i do napredka programskih jezika te se ravijaju jezici višeg nivoa (npr. ALGOL). Glavni predstavnici treće generacije su: IBM 360/91, IBM 360-195, CDC 660, CDC 7600, SOLOMON, ILLIAC IV, STAR-100 itd.Od 1965. god. nastaje treća generacija računara. Najpoznatiji od nih tj. računar  ove generacije je IBM 360. Računare ove generacije karakteriše monolitna tehnika i integrisana kola. Pored prednosti u hardverskom smislu prednosti su i u aplikativnom softveru. Operativni sistem je kompletan.
Računari četvrte generacije su građeni od 1975-1995. god. na bazi MSI, LSI, VLSI tehnologije.Možda i najbitnija generacija zbog toga što je donela mikroprocesor, jedan od najvažnijih delova i današnjih računara. Napokon računari su masovnije zaživeli u domovima običnih računara jer je sada procesor bio tako mali da je mogao stati u dlan ruke, tada je to bilo revolucionarno jer su prije računari zauzimali ili čitavu sobu ili su bili krajnije neprihvatljivi u jednom prosečnom domu. Prvi mikroprocesor je predstavljen 1971, a radilo se o Intel-ovom 4004 procesoru. Kasnije je i IBM predstavio svoj računar (1981), te 1984 Apple je predstavio svoj legendarni Macintosh. Četvrta generacija računara je ujedno i najrevolucionarnija jer je napravila velike pomake u kratkom razvoju, imeđu ostalog mogućnost umrežavanja tadašnjih računara je dovela do nastanka interneta, te po prvi put se koristi miš. Ovo razdoblje je obeležio i napredak programskih jezika, te predstavljanje naprednih jezika kao što C, na osnovu kojeg je nastao operativni sistem UNIX iz kojeg su se opet razvili mnogi drugi operativni sistemi (Linux itd.). Takođe, koristi se grafički interfejs GUI koji je prvi osmislio Apple na Macintosh računarima.Mikroračunari su preokreti u razvoju računara jer su postali dostupni ne samo firmama već velikom broju pojedinaca. Primenjuje se virtuelna memorija kao i spoljna memorija sa novom tehnologijom. Kapacitet operativne memorije bio je 8MB.
Računari pete generacije: projekti novih generacija nastoje da prevaziđu probleme sa kojima se suočila današnja računarska tehnologija kroz razvoj na daljinu i umnožavanjem računara četvrte generacije.Peta generacija računara je još uvek u razvoju. Baziraju se na masivnom paralelnom procesiranju i veštačkoj inteligenciji, gde će računar biti u sposobnosti odlučiti šta je najbolje u tom momentu, sam raditi neke stvari. U principu zadatak naučnika je da u budućem vremenu podare računaru mogućnost “razmišljanja”. U to možemo ubrojati robote. Neki roboti su sposobni sami odlučiti neke stvari (ali ipak ograničeno). Danas se radi na razvoju neuroračunara, zasnovanih na korišćenju veštačkih neurotskih mreža sličnih neuronima mozga koji će imati drugačiju arhitekturu od dosadašnje, a biće u stanju da znatno bolje rešavaju neke složene probleme. Ipak, za sada ostaje činjenica da u sveri koncipiranja obrade podataka pomoću računara nove- šeste generacije računaraima još mnogo neizvesnosti, nedoumica i nerešenih problema.  Kompleksna interakcija tih komponenata rezultira sposobnošću računara da obrađuje informacije.