Zakonska zaštita softvera

Uvod

U ovom radu se govori o zloupotrebi softvera, kao i njegovoj zaštiti pravima intelektualne svojine, prvenstveno patentima i autorskim pravima. Cilj ovog rada je da ukratko prikaže ova dva sistema zaštite softvera, da ukaže na njihove sličnosti i razlike, kao i na njihove potencijalne smerove razvoja u budućnosti.

U drugoj glavi se uopšteno govori o intelektualnoj svojini i osnovnim oblastima intelektualne svojine, tj. o patentima, autorskom pravu, trgovačkim markama dizajnui žigu. Treća glava govori o kršenju autorskih prava softvera, softverskoj pirateriji i njenim kategorijama. O međunarodnoj zaštiti softvera i njenim problemima se govori u četvrtoj glavi. A u petoj je dat uporedni pregled sistema zaštite softvera, a posebno zaštite softvera patentima u Srbiji, Sjedinjenim Američkim Državama, zemljama Evropske unije i Kini. U prilozima su data dva slučaja zloupotrebe softvera.

Osnovi intelektualne svojine

Skoro svaki korisnik je i potencijalni stvaralac intelektualne svojine. Njena zaštita, preko sistema nacionalnih i međunarodnih pravila, koja se zovu prava intelektualne svojine, neophodna je radi sticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti, koje za uzvrat, vode ka ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Zaštita intelektualne svojine takođe podstiče proizvodnju i širenje znanja i širokog asortimana kvalitetnih proizvoda i usluga. Prava na intelektualnu svojinu stvaraju dodatnu vrednost za potrošače i mogu da budu garancija za poreklo i kvalitet.

Zaštita intelektualne svojine doprinosi ekonomskom rastu kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju tako što podstiče inovacije, kulturnu raznolikost i tehnički razvoj kao deo šireg političkog okvira. Ukoliko se pravilno koriste, prava na intelektualnu svojinu takođe mogu predstavljati ključna sredstva za iskorenjivanje siromaštva putem trgovine.

Intelektualna svojina, poznatija kao IP (Intellectual Property) obuhvata oblasti patenata, robnih marki, žigova, modela, uzoraka, geografskih oznaka, porekla, topografije intergrisanih kola, zaštite od kopiranja, poslovnih tajni, autorsko i srodna prava.

Pet osnovnih oblasti, koje se vezuju za intelektualnu svojinu su:

1) Patenti
2) Trgovačke marke
3) Dizajn
4) Autorska prava
5) Žigovi
Patenti
Patent je novi ili poboljšani proizvodi ili procesi koji se mogu primeniti u industriji. Patent dozvoljava pronalazaču, da određeni vremenski period, odlučuje kome će dati odobrenje za proizvodnju, prodaju i upotrebu tog proizvoda. Da bi proizvod bio registrovan kao patent, mora da ispunjava specijalne uslove. Većina patenata je napravljena da bi se primenjivala na poznatoj tehnologiji. Tehnologija patenata ne mora da bude kompleksna. Prava patenata su teritorijalna, različita su od države do države a i zavise i od oblasti nauke u kojoj se mogu primeniti. Iako su retko gde prava dobro formulisana, patent može da bude od velike vrednosti za pronalazača, a neretko može da bude od koristi i drugima. Preko ostvarivanja prava na licencu, drugi mogu koristiti patent. Takođe, može se naučiti dosta iz tehnologije tuđih patenata. Postoje brojne pravne institucije koje pokušavaju da zaštite intelektualno vlasništvo. Patenti se veoma cesto koriste kao zaštita u takvim slučajevima.