Investicije

Pojam,vrste i osnovna obeležja
investicija

Akumulacija odnosno štednja je izdvajanje srazmernog dela NI za investicije. Investicije su proizvodni proces tih sredstava putem kojih se ona transformišu u poslovne tokove tj.osnovna i obrtna sredstva. U osnovi razlikujemo privredne i neprivredne investicije.
Privredne investicije služe uvecanju proizvodnog potencijala privrede,a njihov materijalni oblik ispoljava se preko mašina,opreme i sirovina.
Neprivredne investicije obuhvataju investiciona ulaganja namenjena podizanju objekata, društvenog standarda i administracije.
Privredne investicije imaju odlučujući uticaj na stopu ekonomskog rasta tj.povećanje GNP-a (povećanje produktivnosti rada,sniženje troškova proizvodnje,uvodjenje tehnoloskih i informatickih tehnologija itd.)
Sa stanovišta reprodukcije privredne investicije se dele na:
a) bruto investicije (Brl)
b) neto investicije (Nel)
c) nove investicije (Nol)
Bruto investicije predstavljaju ukupna ulaganja u privredu, tj. srazmeran deo akumulacije, odnosno nacionalnog dohotka I amortizacije.
Neto investicije potiču iz nacionalnog dohotka (srazmeran deo) i ekvavilentne su akumulaciji umanjenog za ulaganje u zalihe.Neto investicije su jednake bruto investicijama umanjene za velicinu amortizacije, odnosno: Nel=Brl-Am, odnosno: Brl=A+AM
Nove investicije se po svom sadržaju nalaze izmedju bruto I neto investicija. One obuhvataju ulaganja u proizvodne fondove koji se finansiraju iz srazmernog dela nacionalnog dohotka-akumulacija I iz onog dela amortizacije koji pretiče nakon zamene utrošenih I rashodovanih fiksnih fondova, odnosno: Nol=A+deo Am.
Prema vrsti ulaganja i tehnickoj strukturi investicije delimo na:
a)ulaganja u gradjevinske objekte b)opremu c)ostalo

Investiciona politika u izboru globalne strukture investicija,složenost izbora,bazični kriterijumi i faze izbora investicija

1. Složenost izbora strukture investicija:
a) Izborom investicija valja opredeliti pre svega glavne proizvodne komplekse koji privrednom razvoju daju najvece podsticajne efekte i u kojima se postiže najracionalnije iskorišćavanje proizvodnih resursa i drugih bogatstava kojim jedna zemlja raspolaze. Pri donošenju investicionih odluka potrebno je imati u vidu i kakva će dejstva izazvati na tržištu nove grane proizvodnje, i to kako svojom tražnjom resursa za proizodnju i radne snage, tako i svojom ponudom gotovih proizvoda.

b) Nacionalna privreda ne predstavlja zatvoreni sistem, već je deo svetske privrede i mora se razvijati kao deo svetske privrede. Izbor proizvodnih prioriteta nužno je povezivati sa zahtevima međunarodne podele rada i traženjem što povoljnijeg mesta u svetskoj razmeni dobara i usluga.

c) Sama cinjenica da se izbor strukture investicija mora posmatrati kako sa gledista kratkog tako i sa gledišta dugog roka, unosi velike teškoće u vršenju tog izbora. Ako bi se dejstva investicija posmatrala samo na kraći rok, tada bi neizbežno bio zanemaren razvoj nekih ključnih sektora čiji puni ekonomski efekti sazrevaju u dužem vremenskom razdoblju, a prioritet bi dobile grane gde je obrt sredstava daleko brži, ali čiji rezultati nemaju trajnija dejstva na privredu kakva se postizu u granama koje šire proizvodnu bazu zemlje.

d) Više puta je bilo naglašavano da su investicije sredstvo za optimalno zadovoljavanje licnih i opštedruštvenih potreba kao osnovnog cilja proizvodnje.

e) Složenost izbora strukture investicija pokazuje se u tome sto on ima svoje različite aspekte, sto se u taj izbor ugradjuju ne samo ekonomski nego i drugi kriterijumi, politički, socijalni, strateško-odbrambeni.