Istorija umetnosti – Renesansa

1.RAZVOJ RENESANSNE SKULPTURE U FIRENCI
1400-1450.godine-herojsko doba rane renesanse.
Firentinski vajari su se prvi odazvali pozivu ‘’Nove Atine’’.
1401-2.godine-konkurs za vrata krstionice.
1400.godine-u Firenci nastaje nestasica vajara koji rade u mermeru.
Umetnost rane renesanse tezila-za jednim stavom prema ljudskom telu koji je bio slican klasicnoj starini.
Skulptura renesanse prekida sa srednjovekovnom tradicijom,tako sto tokom XV veka odbacuje arhitektonski okvir i postaje samostalno delo.
Zadnji deo statue umetnici obradjuju isto tako pazljivo kao i prednji.
Renesansna portretna bista se rodila medju mladjim vajarima u mermeru iz kruga Bernarda Rosselina.
Realisticno portretisanje je bilo prvo obnovljeno na skulpturama grobnica pomocu posmrtnih maski.
Popularnost portretnih bista posle 1450.godine ukazuje na novu potraznju dela koja ce biti izlozena u domovima mecena.
Kolekcionarstvo je u Italiji XV veka obnovljeno kao vid ozivljavanja antike.Humanisti i umetnici su prvo skupljali anticku skulpturu,posebno male bronze.
Sa pojavom Verokija u modu ulaze putto(naga deca sa krilima),za zatim i deca andjeli.
Jedan od najvecih skulptora italijanske renesanse je Firentinac Donatelo,koji je prvi posle antike izlio muski akt ‘’David’’ u prirodnoj velicini.Oziveo je u novom duhu naturalizam rimskog portreta tipa biste,izvajavsi u obojenoj terakoti portret Nikole Uzana.
1.Nanni di Banco
-mladi umetnik,koji je prevazisao ograniceni srednjovekovni klasicizam.
Cetiri sveca
-skulpture u mermeru,u prirodnoj velicini u crkvi Or San Michele u Firenci.
-za nisu na spoljasnjoj strani crkve.
-masivne,monumentalne sculpture.
-glave drugog i treceg sveca podsecaju na rimske sculpture iz III veka n.e.
-Nani prikazuje nov stav prema klasicnoj umetnosti,koji sjedinjuje klasican oblik i sadrzinu(srednjovekovni klasicisti su ih razdvajali).
Uspenje Bogorodice
-ogroman reljef za zabat iznad drugog severnog portala katedrale u Firenci.
-figura andjela,koja leti i nosi Bogorodicu ka nebu,podseca na letece andjele poznogoticke umetnosti(andjeo Majstora iz Flemallea).
-Nani je otkrio kako da prikaze figuru koja lebdi u vazduhu:obavio ju je tankim,slobodnim draperijama,nabreklim od vazduha,telo kao da ispunjava haljine vlastitom snaznom akcijom.
2.Luca della Robbia
-jedini vajar prave vrednosti u Firenci posle Donatelovog odlaska.
-postao je poznat 1430.godine po reljefima u mermeru na Cantoriji(pevnici).
-imao je radionicu koja je proizvodila male ploce sa madonama i drecave oltare za seoske crkve.
-nikada nije izvajao slobodnu statuu
-posvetio se vajanju u terakoti(jeftinije,manje zahtevno).
Andjeli koji pevaju
-reljefi u mermeru na pevnici u katedrali.
-spoj ljupkosti i ozbiljnosti(karakteristicno za njega).
-vise ima zajednicko sa klasicizmom Nanija,nego sa Donatelom.
-uticaj Gilberija i rimskih reljefa.
Madona sa andjelima
-luneta u terakoti
-bela glazura na figurama i okviru stvara utisak mermera,a pozadina je tamnoplava.
3.Bernardo Rossellino
-zapocinje svoj rad kao vajar i arhitekta u Arezzu.
-nakon osam godina boravka u Firenci poverena mu je izrada grobnice Leonarda Brunija
-izmedju 1440-1450.godine njegova radionica je bila jedino mesto za skolovanje ambicioznih mladih vajara u mermeru.
-Bernardo i njegovi naslednici su se usredsredili na crkveni mobilijar,a ne na slobodne statue u stojecem stavu,sem par izuzetaka.
-portretne biste u mermeru-Izradjivali su samo jednu vrstu slobodne sculpture vecih dimenzija koja nije bila namenjena nekom arhitektonskom kontekstu
Grobnica Leonarda Brunija
-mermer visine oko 6 metara,do vrha luka u crkvi Sta Croce u Firenci.
-Leonardo Bruni je bio veliki humanista i drzavnik,koji je imao velikog uticaja.
-NOVO:ovo je prvi spomenik koji potpuno izrazava duh nove ere.
-na klasicnom sarkofagu dva krilata genija pokazuju natpis u kojem se spominju vecita ostvarenja Leonarda(u srednjem veku se pise ime,polozaj,godina starosti,datum smrti).
-sakralni vid grobnice je ogranicen na luneti,gde se Madoni klanjaju dva andjela.
-spomenik je pokusaj da se izmire dva suprotna stava prema smrti-retrospektivni i komemorativni(zastupali klasici) i hriscanska briga o zagrobnom zivotu i spasenju.
-ravnoteza izmedju arhitekture i vajarstva.
-glavni motiv su dva pilastra koja nose okrugli luk oslonjen na jako naglasen arhitrav,podseca na Albertija.
-motiv ima simbolicno znacenje-pokojnik na kovcegu pociva na vratima koja vode iz ovog zivota u onaj.
-na grobnici je vidljiv uticaj klasicizma Gilbertija i Luke della Robije.
4.Antonio Rossellino
-brat Bernarda Roselinija
Giovanni Chellini
-portretna bista u mermeru iz 1456.godine
-Djovani je bio cenjeni lekar,cija je licnost(sardonicna i ljubazna)pronikla s preciznoscu.
-individualnost je izrazena
-umetnika za rimske prototipe vezuje samo ideja o slobodnoj portretnoj skulpturi kao efikasnoj zameni za stvarno prisustvo modela.
-bista je izvajana iz zivog modela.
-nastojanje umetnika da pokaze svaku boru cini da bista lici na posmrtnu masku koja je iznenada ozivela.
5.Antonio del Pollaiuolo
-slikar,graver,vajar u bronzi.
-izucio zlataski zanat i zanat obradjivaca metala u Gibertijevoj radionici.
-pod uticajem poznih stilova Donatela,Kastanja i anticke umetnosti.
Herkul i Antej
-mala bronzana skulptura
-varvarski stil
-smela ideja da se stvori samostalna grupa od dva lika u zestokoj borbi.
-kompozicija ima centrifugalni zamah:kao da udovi zrace u svim pravcima iz zajednickog sredista.
-grupa je u savrsenoj ravnotezi i pored napete akcije.
-naglasena srednja osa:tako sto je nakalemljen gornji deo Anteja na donji deo Herkula.
Herkul i Antej
-izgubljena slika za palatu Medici.
Bitka desetorice nagih ljudi
-gravira koja predstavlja njegovu najrazradjeniju slikarsku kompoziciju.
-tema je klasicna.
-glavna svrha gravire je prikazivanje majstorstva u pokazivanju nagog tela u akciji.
-NOVO:shvatio je da puno razumevanje telesnog pokreta zahteva podrobno poznavanje anatomije.
6.Nicolo dell’Arca
-dosao je iz Apulije,a proveo je najveci deo zivota u Bolonji.
-u poznim godinama karijere je izradio dve monumentalne grobnice u bronzi za crkvu Sv.Petra u Rimu.
-nikada nije napravio veliku samostalnu satatuu.
Oplakivanje
-narikace u prirodnoj velicini,u terakoti.
-oko 1485-90.godine.
-spoj pokreta i emocije
-izraz lica je pojacan snaznim zamahom unapred.
7.Andrea del Verrocchio
-najveci vajar svog doba(1435-88.godine).
-modelar i vajar u mermeru,terakoti,srebru,bronzi.
-slikar i ucitelj Leonarda da Vincija.
-elemente uzete od Antonija Roselinija i antonija del Polaiuola je povezao u sintezu.
Putto s delfinom
-njegovo omiljeno delo u Firenci
-zamisljeno kao sredisnji deo jedne fontane,da delfin izbacuje mlaz vode.
-putto(u mnozini putti)oznacava nagu decu sa krilima(uticaj antike)-personifikuju duhove raznih vrsta(kupidoni-duhovi ljubavi).
-oblici polecu u svim pravcima od sredisne ose,ali je pokret graciozan i povezan.
-utisak da se figura okrece pred nasim ocima.
Konjanicki spomenik Colleonija
-oko 1483-88.godine
-bronzani spomenik posvecem venecijanskom vojnom komadantu Bartolomeu Koleoniju.
-konj je graciozan i zivahan,ali izvajan pazljivo u anatomiji i pokretu(tanka koza otkriva svaku venu,misic,nerv).
-figura je predstavljena u ukocenim povrsinama oklopa.
-konj je manji u odnosu na jahaca,te se Koleoni pojavljuje u sedlu kao olicenje snage i moci.
-Koleoni nadgleda prostor pred sobom.
-idealizovana licnost koja zraci zastracujucom snagom.
-podseca na Cana Grande.

2.OBNAVLJANJE INTERESOVANJA ZA LJUDSKU FIGURU-skulpturu
Za razliku od grcke umetnosti,renesansa nije nikad osetila potrebu da za skulpturu razradi niz pravila slicnih onima u arhitekturi.
Prepoznavanje renesansne skulpture se postize traganjem za osnovnim motivima:
-naglasen naturalizam(neprekidno traganje za verodostojnoscu),
-naglaseno interesovanje za coveka(za oblik njegovog tela,za njegove mogucnosti izraza),
-istaknuta sklonost ka produbljivanju i usavrsavanju tehnickih znanja i sredstava(perspektiva,zaravljenost)
-teznja ka monumentalnosti,
-pribegavanje geometrijski jednostavnim oblicima.
U renesansi se gradjevina shvata kao geometrijski izraz,kojem ornamenti smetaju,te skulptori daju druge sadrzaje svojim delima.
Kod svih renesansnih skulptura je prisutan naturalizam,koji se sastoji u trazenju izgleda statua koji je najblizi prirodnom obliku.Razlog toga je racionalna kultura tog vremena,koja je sklona prikazivanju stvarnosti.
Statue postaju vazne same po sebi,jer nije vise obavezno njihovo ukalapanje u arhitektonske okvire.
Razlog interesovanja za coveka je u tome sto je covek deo prirode,mera svih stvari.U srednjem veku se prikazivao samo lik ljudske figure u vidu simbola,dok se renesansa zanima za coveka kao bice od kostiju i mesa.
Krivolinijske sheme-nepoznate gotickoj umetnosti,a postaju pravilo u renesansi.
Glavne odlike renesansne sculpture:
-naturalizam,
-realizam,
-posvecivanje paznej ljudskoj figure,
-studija anatomije,
-kompozicione sheme zasnovane na objedinjavanju i suprotstavljanju krivih.
Perspektiva-omogucava detaljno ispitivanje stvarnog,da se figure smeste jedna pored druge kao u stvarnosti.
Zaravnjenost-tradicionalna tehnika sabijanja svih povrsina u bareljefu.U bareljefu su figure u prvom planu uredjene u dubljem reljefu,istaknutije u odnosu na pozadinu nego figure u drugom planu.
U XV veku dolazi do obnove konjanickog spomenika,a najznacajniji su:
-konjanicka statua Gatamelati u Padovi,na trgu Santo koju je uradio Donatelo,
-Bartolomeo Koleoni od Andree Verokija.
Na ovim statuama je vidljiva istinitost u predstavljanju i monumentalnost skupine.
NOVO-podignut je spomenik vojskovodji,a ne kralju,svecu

3.OBNAVLJANJE INTERESOVANJA ZA LJUDSKU FIGURU,NATURALIZAM-slikarstvo
Smatra se da je renesansa umetnicko razdoblje najbogatije velikim slikarima.
Za dva veka,koliko je trajala renesansa,postala je bogata raznovrsnim i brojnim delima,kao i fantasticnom slobodom.
Renesansno slikarstvo je ostvarilo oslobadjanje od krutih odredjenih shema(karakt.za gotiku),figura predstavljanih u obaveznim okvirima u kojima su izgledale stisnute.
Slikarstvo je bilo inspirisano antickim reljefima,jer se iz antickog slikarstva nije nista sacuvalo.
U prvom periodu se tezi ka volumenu koji je bio postavljen modelovanjem i sencenjem,da bi se dobio utisak prostora.
Kasnije slikar ostavlja modelovanje da bi se preslo na pikturalno resavanje volumena.Slike imaju monumentalni karakter.
Kasnije ce se razvijati slikarstvo i u manjim dimenzijama,ali sa razradjenim finim tonovima.
Perspektiva-u pocetku je bila manje znacajna za slikarstvo,nego za arhitekturu,jer je bila bitna samo kad se zelela naslikati realisticna slika.
Cretez-primena perspekive je pretvorila crtez u zajednicki jezik svih umetnickih disciplina,jer je dovela do nastanka nacrta koji je sustina umetnickog dela.
Plasticnost-trodimenzionalni efekat kod ljudskih figura.
Krajem XV veka u Italiju iz Holandije stize uljano slikarstvo,koje je pogodnije od tempere za prikazivanje stvarnosti.
Uvodi se platno kao nosilac slike,umesto drvene table,jer se platnom povecava trajnost i lakse prenosenje.
Razvoj crteza dovodi do pojave novih sredstava za pisanja:sangvine(crvene krede),pastela,
srebrnke,uglja.
Glavna tema renesanse je bila predstavljanje coveka i njegove okoline.
Glavne odlike: monumentalnost,verno prikazivanje ljudskog tela,proporcionalnost pojedinih delova,naglasen trodimenzionalni efekat.
NOVO-trazenje naglasenog realizma u predstavljanju predmeta.
Prema tome kako prikazuju coveka i njegov ambijent,renesansni slikari se mogu grupisati u dve velike struje:
1.Progresivna struja-nacin predstave coveka,tj.njegovu fizicku realnost,tako da je kod njih najizrazenija plasticnost figure.
-usmerenost tadasnje kulture primorava umetnike da se posvete proucavanju coveka,postavljajuci ga u dobro reprodukovan ambijent.
-ova skola zapocinje sa radom Mazaca,prvim velikanom slikarstva XV veka,a nastavlja je Pjero dela Franceska,a krajnji domet dostize Mikelandjelo.
Nacin poimanja slike-prostor je scenografski oznacen(arhit.elementi,brda),postavljanje figure u tom prostoru i isticanje pojedinacnog lika iz grupe kojoj pripada.
2.Konzervativna struja-stvaraoci su se tesko odrekli blestavih rezultata predrenesansnih slika,tj.najvaznija im je elegancija u stvaranju,a koja se uspostavlja crtanjem oblika pomocu kontura.
Predstavnic su Beato Andjeliko,Boticeli i Kranah.
Karakteristike:koriste naturalizam,perspektivu,proucavanje anatomije,elegancije pokreta,nabora i boje,pozadine kao iz bajke,strogost,monumentalnost.
Nacin poimanja slike:nosilac je povrsina na kojoj se crtezom i bojom predstavljaju scene,tj.
vazna je shema prema kojoj se ta povrsina deli i elegancija sa kojom figure to ostvaruju.
Portret-prvi portreti se javljaju u XV veku i prikazaju modela iz profila,na kojem su precizno naznacene osobene crte licnosti.Nakon nekoliko decenija slikari su naucili da prikazuju model u poluprofilu,te je pejzaz pomeren u drugi plan i zamenjen tamnom pozadinom koja istice licnost.
Pejzaz-tezi da postane glavna ili posebna tema,ali nikada se ljudska gigura nece u potpunosti iskljuciti iz ambijenta.