Javni transport putnika

Vidovi  JGPP-a prema kategoriji trase
Trasa JGPP-a je površina po kojoj se kreću vozila JGPP-a. Postoje tri osnovne kategorije trasa, koje se razlikuju prema stepenu izdvojenosti od ostalog saobraćaja.
– Kategorija trase C- su ulice sa mešovitim saobraćajem. JGPP može da ima prioritet kroz posebne autobuske trase izdvojene isprekidanim linijama ili signalima ili vozila JGPP-a mogu da se kreću sa ostalim vozilima.
– Kategorija trase B- uključuje tipove trasa JGPP-a koje su podužno fizički izdvojene (ivičnjacima, ogradama, denivelacijom i sl.) od ostalog saobraćaja, ali sa ukrštanjima u nivou sa vozilima i pešacima. Ova kategorija trase je najzastupljenija kod sistema za laka šinska vozila.
–  Kategorija trase A- je potpuno kontrolisana trasa, bez ukrštanja u nivou ili bilo kakvog ne dozvoljenog korišćenja od strane drugih vozila ili lica. Ona se takođe naziva ″izdvojenom″ ″privatnom″ ili posebnom trasom, a može biti podzemna ili površinska. Ona može biti manuelno-vizuelna, manuelno-signalna, potpuno automatska ili njihova kombinacija. Ovde spadaju svi vidovi JGPP-a (autobus, trolejbus, tramvaj,metro, železnica, laki šinski prevoz, sistem kabina i td.)
Modernizacija tehnologije prevoza- sistemi naplate
Sistem naplate preko konduktera podrazumeva konduktera u vozilu. Izbegava se jer je neekonomičan.
Sistem naplate preko vozača podrazumeva da putnik treba da kupi kartu na nekom prodajnom mestu, kako nebi došlo do zadržavanja na stanicama.
Sistem naplate KASH-BOKS- ubacuje se moneta odrđene vrednosti. Nedostatak je ne realna naplativost, svodi se na poverenje putnika.
Poluautomatski sistem naplate-na zadnjim i prednjim vratima gde putnici ulaze nalaze se automati u koje se ubacuje prethodno kupljena karta na nekom od prodajnih mesta i tu se poništava. Na srednjim vratima je izlaz,a ako neko nije kupio kartu kupuje je od vozača.
Automatski sistem naplate-postoje Engleski i Švajcarski sistemi naplate. Kod Engleskog karta se kupuje na stanici a poništava u autobusu, dok se kod švajcarskog karta kupuje na stanici i tu se poništava. Ovi sistemi su dosta skupi za ugradnju.
Izbor podsistema mreže linija: novi vidovi prevoza
Pokretne staze imaju električni pogon, različitih su brzina i prevoznih sposobnosti. Služe za dopunjavanje drugog vida saobraćaja, kao na primer na aerodromima, sajmovima. Leže u horizontalnoj ravni, ali se mogu izvesti krivine u poluprečniku 25-50m i nagiba do 11%. Brzina kretanja je 0,6-3,5 m/s, a kapacitet jeod 3600-12000 putnika/h.
Sistem kabine- to su najčešće potpuno automatizovani sistemi. Kabine dolaze po pozivu putnika. Kapacitet im je u granicama od 3600-12000 putnika/h. Staze po kojima se kreću su potpuno izdvojene od ostalog saobraćaja i imaju od 4-200 mesta. Prednost im je lak, udoban i relativno brz prevoz.
Lebdeća vozila- napajanje se vrši elektro-magnetnom ili elektro-dinamičkom silom, imaju perspektivu u budućnosti. Visina podizanja vozila od šine je 10-30 mm i predviđene brzine su im preko 250 km/h. Koriste specijalno konstruisanu stazu za vođenje vozila preko koje se ostvaruje veza i nošenje vozila.
2. – missin’ –
3.
Izbor podsistema i mreže linija JGPP-a
Postupak izbora sistema sastoji se iz nekoliko faza i to:
1)    definisanje osnovnih koridora i utvrđivanje protoka putnika na njima
2)    izbor varijanti podsistema čija je eksploatacija opravdana na pojedinim koridorima
3)    simulacija opterećenja mreže sa uporednom analizom
4)    ekonomsko i funkcionalno vrednovanje i opšta ocena varijanti