Budizam i kineska kultura

Kineski budizam je oblikovao kinseku kulturu u širokom spektru oblasti, uključujući umetnost, politiku, književnost, filozofiju, medicinu i materijalnu kulturu.
Prevod velikog broja dela indijskih budističkih pisama na kineski i uključivanje ovih prevoda zajedno sa radovima, koji su u Kini postavljeni u štampani kanon, ima dalekosežne implikacije za širenje budizma u čitavoj kineskoj kulturnoj sferi, uključujući Koreju, Japan, Riukiu ostrva i Vijetnam. Kineski budizma je obeležen i interakcijom indijskih religija, kineske religije i daoizma.
Taoizam, poznat i kao Daoizam, religiozna ili filozofska tradicija kineskog porekla koja naglašava življenje u harmoniji sa Tao. Tao je osnovna ideja u većini kineskih filozofskih škola. U Taoizmu, međutim, to označava princpi koji je izvor, obli i suština svega što postoji. Taoizam se razlikuje od konfučijanizma, ne naglašavajući rigidne rituale i društveni poredak. Daoistička etika varira u zavisnosti od određene škole, ali generalno naglašavaju „wu wei“ (bez napora) „prirodnost“, jednostavnost, spontanost i tri blaga: „saosećanje“, „skromnost“ i „poniznost“.
I daoizam i budizam imaju ideju da „prate ritam prirode“, ali j njihov cilj sasvim drugačiji.
U daoizmu, ljudi prate ritam prirode, budite mirni u umu, napravite „magične medicinske sferične pilule“, kako biste produžili život – drugim rečima, pokušati najbolje da izbegnete smrt, ali u budizmu smrt zapravo predstavlja početak novog, mudrijeg života, i treba je mirno prihvatiti.