Jovan Jovanovic Zmaj

1.Uvod

Književnost za decu je samosvojan deo književnosti prilagođen misaonom i emocionalnom nivou dece-čitalaca. Ovo stvaralaštvo uvodi buduće odrasle u život, pa je zato odgovornost stvaralaca za decu velika. Oni moraju da pronađu pravi način da najmlađem čitaocu širom otvore kapiju čarobnog sveta odrastanja. To je za svaku generaciju pesnika novi poduhvat, jer je svaka generacija drugačija od prethodne. Zato tokom dva veka postojanja, svetska i srpska poezija za decu različite odgovore na večna dečja pitanja: o majci, porodici, igri, ljubavi, carstvu životinja, godišnjim dobima, junacima iz bajki, Svetom Savi. Od tridesetih godina 20. veka javljaju se nove, zanimljije teme za decu koja sada imaju istančaniji senzibilitet. Tražeći nove sadržaje pesnici se obraćaju deci na kreativniji način – kao njihovi sagovornici, saigrači, drugari u igri i smehu, kreatori njihove mašte.

2. Život i delo pesnika

”Jovan Jovanović Zmaj rođen je 1833. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu je završio u svom rodnom mestu, a gimnaziju u Halšu i Požunu” (Petrović, 1997, 18). Studirao je medicinu u Pešti. Izvanredno je vladao nemačkim i mađarskim, pa je sa tih jezika i prevodio mnoge pisce, a neke i prepevavao. Prevodio je i sa ruskog, francuskog, engleskog, poljskog, češkog i rumunskog jezika. Bio je predodređen i vaspitavan za pesnika jer mu je u detinjstvu dadilja pevala šaljive pesme i pripovedala pripovetke, a otac mu je, pre polaska u školu, spremao biblioteku. ”Budući romantičar počinje da piše veoma rano, još kao đak i student” (Petrović, 1997, 18-19).
NJegov stvaralački vek bio je okrenut pisanju, publici i stvarima književnog života. Venčao se 1862. godine sa Eufrosinijom (Ružom). Bio je srećan u braku, otac petoro dece. Međutim, u jednom kratkom vremenu izgubio je porodicu. Ta nesreća okrenula je njegovo poetsko intersovanje prema deci. I ranije je pisao za decu ali ne preterano. Svoju prvu dečiju pesmu napisao je sa dvadesetpet godina. Umro je 1904. godine u Kamenici, gde se nalazi najviše materijalnih uspomena na ovog pesnika. ”Tu je njegov grob, koji svake godine privlači nove generacije đaka i omladine; tu je kuća u kojoj je živeo i umro” (Milisavac, 1954, 15).
Kao rođeni dečiji pesnik, Zmaj, već na samom početku postaje saradnik Školskog lista Đorđa Natoševića i Radovana Stevana Vasina Popovića. Bavljenje književnim stvaralaštvom proširio je na uređivanje satiričnih i dečijih časopisa i listova: Komarac, Javor, Zmaj (po ovom časopisu je i dobio nadimak), Žiža, Ilustrovana ratna hronika, Starmali. Najduže je uređivao Neven, najvažniji dečiji list srpske književnosti. Tragedija koja ga je zadesila nije prekrila njegovu poeziju tragikom i sivilom. To ga je inspirisalo da napiše poznazi ciklus Đulići uveoci. Napisao je i nekoliko pesama koje je posvetio svojoj deci: ”Tuga materina za prvenca”, ”Što me ljudi tako glede”. ”Uređivao je humorističke listove i pevao vedre pesme. Pesmom se branio od nesanice i melanholije” (Petrović, 1997, 19). U svojim delima preneo je svu svoju ljubav prema deci i u toj poeziji bio je vrlo realan. Prema rečima Vukovića, Zmaj nije hteo da stvara ”imagnarne dečje tipove koje nemaju nikakve veze sa pravom decom.”