Promenljive vrste reči

Reč je skup glasova, ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja. Neke reči u našem jeziku se menjaju, a neke ne. Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenjive reči. Reči koje uvek ostaju u istom obliku su nepromenjive reči. U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenjivih i pet nepromenjivih. Promenjive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi. Nepromenjive vrste reči su: predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.

Imenice

Imenice su promenjive vrste reči koje označavaju bića, objekte, materiju, kao i apstraktne pojave. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, atribut i priloške odredbe.)
Imenice se dele po rodu na imenice:
1. muškog (taj) (tata, sin, mač, nož, mač, majmun, kamen, smeh, Petar, Kraljevo…)
2. ženskog (ta) (majka, ćerka, sveska, kiša, sreća, Dragica, Srbija…)
3. i srednjeg roda (to) (dete, pile, ime, pero, more, selo, veslo…)
4. Imenice se po broju dele na:
5. jedninu i (kuća, škola, olovka, sestra, lav…)
6. množinu (kuće, škole, olovke, sestre, lavovi…).