Kesten

KESTEN 2117. Castanea sativa Mill.

U antici bilo ga je mnogo oko grada Kastanona na Crnom Moru, po kome dobi ime. A sam kesten dade ime kastanjetama, boji očiju i lepoj Stankovićevoj Ciganki. Drvo guste, loptaste krošnje promera do 10 m i visine 25-30 m. Doživi 500 godina. Koren razvijen, dubok. Listovi tamnozeleni, sjajni, u jesen žuti. Cvetovi zelenožuti, jun. Plod jestiv (kesten, maron). Voli propusna, kisela tla. Izbegavati sadnju na mestima sa krečom i šutom. Podnosi gradske uslove. Koristi se kao soliter u većim vrtovima i parkovima. Lepo deluje i u grupi. Plantažno se gaji radi ploda. Ima kvalitetno drvo. Medonosan.
Pitomi kesten je listopadno drvo koje pripada familiji Fabaceae. Smatra se da je kesten u dalekoj prošlosti bio rasprostranjen u Maloj Aziji, a da se odatle širio dalje na zapad. Danas najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju.

Dostiže visinu 20-30 metara i starost preko 500 godina. Krošnja je široka i gusta, loptastog oblika, kora drveta u starosti uzdužno ispucala, smeđesiva. Listovi su duguljasti, krupno nazubljeni, sa lica sjajni, sa naličja dlakavi. Cveta u junu posle listanja. Plod je orašica smeđe boje. U zajedničkoj kupoli se razvijaju najčešće po tri ploda. Kupola je loptasta, gusto pokrivena igličastim bodljama, u vreme sazrevanja opada zajedno sa plodom i puca na četiri dela. Kesten godišnje može dati preko 200 kilograma plodova.

Kesten je vrsta koja ima veliki značaj kao šumsko-industrijska, privredna i dekorativna. Drvo je dobrog kvaliteta, slično hrastovom, vrlo trajno i ima različitu primenu.

Kesten se u građevinarstvu koristi za izradu drvenih konstrukcija, u brodogradji, vodogradnji, kao rudničko drvo. U drvnoj industriji ima raznovrsnu primenu: za izradu dasaka, greda, gredica, šperovanog drveta i panel ploča. A otpaci se koriste u fabrikaciji ploča iverica, u industriji nameštaja. Kestenovina se koristi i kao sirovina u industriji celuloze i papira. Papir dobijen od kestenovine ima sve osobine srednje finog papira.

Pitomi kesten je značajna biljka za razvoj pčelarstva. Pčelari ga cene kao visokoproduktivnu medonosnu biljku, jer ima obilan polen i mnogo nektarija.

Poseban značaj ima kesten kao dekorativna vrsta. To je jedna od najlepših lišćarskih vrsta koja građom stabla, pravilno okruglom i gustom krošnjom i velikim listovima pruža široke mogućnosti za korišćenje u ozelenjavanju naselja. Podesna je i kao soliter (1) i u grupama, a isto tako može da se koristi i za aleje (2) . Pri naročitom načinu orezivanja može da se koristi i za žive ograde.

Kestenovo drvo je samotnjak i lako uspeva tamo gde druge voćke teško opstaju. Veoma je kvalitetno, cenjeno i dugovečno. Najstarije drvo kestena na svetu, zvano “Sto konja”, svoje mesto pronašlo je na planini Etna i veruje se da je staro između 2000 i 4000 godina.

Antropolozi tvrde da je pitomi kesten prvo što je čovek jeo. U prošlosti su ga, kao i mi danas, jeli pečenog i kuvanog, a od mlevenog kestena pravili su napitak koji je služio kao zamena za kafu. Od meda kestena pripremali su medenu rakiju. Jedna legenda čak ističe da je grčka vojska preživljavala na kestenju tokom povlačenja iz Male Azije 401. godine stare ere.

Glavni sastojak kestena je skrob (oko 44 odsto), i ima ga dvostruko više nego u krompiru, pa je u Kini, Japanu i južnoj Evropi jedna od važnijih namirnica. Neretko se koristi i u obliku brašna za hleb zbog čega je dobio nadimak “Stablo hleba”. Uopšte uzev, pitomi kesten je važan i neobičan sastojak u kulinarskoj “umetnosti”.