Konkutentnost

OSNOVI KONKURENTNOSTI -************************
Šta je konkurentnost? Kako se meri konkurentnost? Čime se meri?
Neko će reći profitom? Zar ne? Ali ukoliko uzmemo situaciju da imamo visok profit, a pritom i
visoko zagađujemo zemlju, jel možemo za takvu situaciju reći da je ispravna konkurentnost?
NE!
Najprostije rečeno, konkurentnost je produktivnost upotrebe SVIH raspoloživih resursa. A zašto
je ovo važno? Jer produktivnost odredjuje održivi ŽIVOTNI STANDARD (plate, prinose na
kapital i prirodne resurse)… Takođe bitno je sa KAKVOM PRODUKTIVNOŠĆU zemlje
konkurišu, a ne sa kojim industrijama. Dalje, produktivnost privrede proistiĉe iz KOMBINACIJE
DOMAĆIH I STRANIH FIRMI. Takođe, produktivnost “LOKALNIH” tj. domaćih industrija je
ključna za konkurentnost, a ne samo produktivnost izvoznih industrija. Stvar koja može najviše
da poveća konkurentnost jeste INOVIACIJA. Primer tome je Apple kompanija. Onaj ko je
inovativan je beskonačan, onaj ko ide na to da cenom izbori tržište, ukoliko opstane imaće vrlo
mali profit.
Ø Samo konkurentan biznis može stvarati bogatstvo i zapošljavanje
Ø Države konkurišu ponudom najproduktivnijeg okruženja za biznis
Ø Privatni i javni sektor imaju razliĉite ali medjusobno povezane
uloge u stvaranju privrede sa visokom produktivnošću
Ovde na slici imate čuveni dijagram prosperiteta. Kako bismo iskazali prosperitet? Evo npr. ovi
politicari koji su u kampanji sada za predizborni period, šta obećavaju? Svi upravo obećavaju
građanima prosperit. Pošto složićemo se svi obećavaju građanima prosperitet, ajde da vidimo
na ovom grafikon kako stvari stoje. Da probamo da postavimo kordinate na ovaj grafikon, pa
kada oni nama obećaju “kule i gradove”, da mi vidimo i proverimo zaista gde smo!
Na vertikalnoj osi se nalazi GDP(bruto domaći proizvod) iskazan po stanovniku i takodje na istoj
liniji se nalazi PPP(za sve one koji su zaboravili PPP je paritet kupovne moći, drugim rečima
ovaj iznos na grafikonu je prilagođen za iznose pariteta kupovne moći). Kada govorimo o Srbij
GDP je oko 5500, ali po PPP je oko 10500 zbog izrazitih dispariteta kupovne moći, odnosno,
zbog izrazito netržišnih cena, kao npr. cena struje koja je kod nas 0,04 centa, a trebala bi da
bude 0,10. Takođe kada bi ove cene(neravnotežne) korigovali, odnosno povećali, i naš GDP bi
se povećao.
Na ovom dijagramu imamo izražene različite nivoe GDP p.c. po PPP, svetski prosek je negde
oko 11,000, dalje, dolazimo do Srbije gde možemo videti das smo negde na svetskom proseku.
Da li je to dobro za evropsku zemlju? Pa nije, ukoliko uzmemo činjenicu da se na ovom
dijagramu nalaze zemlje siromašne poput Indije. Ali hajde da vidmo ko nam je u blizini, ko je u
komšiluku? Bugraska, Rumunija, Turska… takođe ovde je prikazan i ceo Balkan koji je samo
malo iznad. Obratite pažnju koliko je iznad Češka i Slovenija. Znači kada govorimo o
prosperitetu, zašto ste nezaposleni, zašto se obećavaju “kule i gradovi” a ništa se ne ostvari na
grafikonu poput ovog možemo videti gde se realno nalazimo…ovde se javlja priča o
“začaranom krugu” u kome se Srbija nalazi zajedno sa zemljama u regionu i ne pokazuje
sposobnost da iz istog izađe. Npr. Burgarska i Rumunija su bili ispod nas, a pogledajmo ih gde
su danas! Tu vidimo i odgovor za sve koji kažu da nije bitno ući u EU. Zaključićemo, ova
vertikalna linija nam pokazuje gde se ko nalazi po GDP p.c. korigovanom sa PPP.
Horizontalna linija pokazuje dinamiku, kojom brzinom vi povećavate vaš GDB p.c. ( u period
2001-2009 Srbija rasla 6-7%). Jedan od neočekivanih lidera u povećanju GDP p.c. je bio
Azerbejdzan koji je rastao stopom od 20-21%, zatim Kina 13%(koja je inače i svetski prvak po
konstantnom rastu unazad 30 godina). Znate li koja je zemlja stvorila najveći prospetitet?
Neverovatno, ali Ruanda! Znate li druga zemlja koja su napraliva veliki bum u poslednjih par
godina? Singapur, zemlja koja je grad-zemlja. Nema dva aerodroma, a ima najbolju avio
kompaniju na svetu!