Odlomak

1. Različito označavanje društveno neprihvatljivog ponašanja mladih (definisanje društveno neprihvatljivog ponašanja- Jašović)
Pojava maloletničke delikvencije nije u literaturi definisana na zadovoljavajući način. Veliki broj autora koji se bave izučavanjem društveno neprihvatljivog ponašanja mladih u svom definisanju se toliko razlikuju da je nemoguće naći opšteprihvatljivu teoriju/definisanje. U upotrebi za društveno neprihvatljivo ponašanje mladih je preko 20 izraza i jezičkih konstrukcija. Bez precizno i jasno definisane pojave nije moguće ni uspešno pristupiti njenom naučnom tretiranju jer se ne može raspoznati među ostalim pojavama. Pojmovna i terminološka heterogenost onemogućava međusobno sporazumevanja istraživača. Ništa manje probleme takva situacija ne stvara ni u oblasti prakse, odnosno aktivnosti na njenom sprečavanju i suzbijanju. Jednom rečju bez jasnog i relativno potpunog definisanja pojave nije moguć ozbiljniji napredak u njenom objašnjenju i praktičnom tretiranju.
U nastojanju da na izvestan način prevaziđu teškoće koje proizilaze iz nepreciznih odredbi društveno neprohvatljivog ponašanja mladih, istraživači ove pojave sve češće pribegavaju tzv. Operacionalnim definicijama. Oni, naime, polaze od raznih operacionalizovanih odredbi pojave i „mere“ ono što njhova radna definicija obuhvata. Takav postupak ima svoju vrednost jer izmađu ostalog obezbeđuje validnost istraživanja. Međutim takve definicije nisu dovoljne ukoliko njihovu bazu ne čine teorijke odredbe što je u praksi najčešće slučaj. Jedan od prvorazrednih terojskih zadataka u ovoj oblasti je određivanje samog pojma pojave. Bitno je da takav iskaz u sadržajnom pogledu mora biti dovoljno iscrpan da obuhvati sva ili većinu bitnih svojstava pojave, a njegov obim toliko širok da pokrije sve sastavne elemente i oblike njenog ispoljavanja.
Od svih izaza u kriminološkoj, sociološkoj i pravnoj literaturi u njaširoj je upotrebi izraz „maloletnička delikvencija“, odnosno „delikventno ponašanje mladih“. Ovom stranom izrazu sasvim jezički odgovara naš izraz „maloletničko prestupništvo“ odnosno prestupničko ponašanje mladih koji se takođe široko upotrebljava u našoj literaturi.i jedan i drugi izraz imaju široku primenu u svakodnevnom opštenju. Za sada je bitno naglasiti da sinonimi prestupništvo i delikvencija naglašavaju bitno svojstvo takvog ponašanja- prestup, prekoračenje određenih standarda ponašanja kao i da izrazi mladi i maloletnici ukazuju na to da je reč o ponašanju mladih članova društva.

 

 

 

 

2. Maloletnička delikvencija kao individualna pojava
Maloletnička delikvencija se u svom elementarnom vidu ispoljava preko konkretnih ponašajna pojedinca. Naime javlja se kao individualna ili lična pojava i nosi sve odlike ljudskog ponašanja. Ljudsko ponašanje je svako držanje pojednca, fizičko i psihičko, i to pasivno i aktivno. Naime svako fizičko ponašanje može da bude proizvod psihičkih promena i svako fizičko ponašanje može da bude uzrok trajnih psihičkih promena, tako da razlikovanje na stogu apsolutnu podelu na fizičko i psihičko ne treba uzeti kao apsolutno već kako povezano i međusobno uslovljeno.
Kao i svako drugo ponašanje i ovo ponašanje je uslovljeno dvema grupama činilaca, ličnim- individualnim i spoljnim. Svaka od ovih grupa se može deliti na više podgrupa unutar njih samih ali najbitnija podela je na ličnih faktora na urođene i stečene i spoljnih na prirodne i društvene. U nauci preovlađuje mišljenje da su svi faktori pođednako učestali u ispoljavanju maloletničke delikvencije i u svom dinamičkom spletu ostvaruju uticaj i određuju ponašanje konkretnog pojednica. Prilikom određivanja uslova i uzroka ponašanja, iako se većina pripisuje društvenim uticajima i produkt socijalizacije, ne treba zanemariti ni strukturu ličnosti ni druga lična svojstva ponašanja koja mogu uveliko odrediti jendo ponašanje maloltnika. Individualne osobine ipak imaju veliki uticaj na upuštanje maloletnika u delikvenciju, što diktira obavezan pravac u izučavanju maloletničke delikvencije svakog pojedinačnog slučaja. Individualne karakteristika ostvaruju svoj uticaj direktnim ili indirektnim putem, u manjem ili većem stepenu na društveno devijantno i delikventno ponašanje. Naravno svaka kriminalna predispozicija deluje u sinergiji sa socijlanim uslovima i nastaje u određenim socijalnim okvirima. Na tri gupe osobina koje deluju kao individualni činioci treba obratiti pažnju: biološke, socijalne i psihološke.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Skripte

Komentari