Krivicno pravo

DEO
1. Pojam,predmet i izvori krivičnog prava
Krivično pravo je sistem pravnih propisa kojima se određuju krivična dela i krivične sankcije,kao i uslovi pod kojima si iste primenjuju prema učiniocima tih dela.Zakon u kome su sadržane i sistematizovane krivičnopravne norme se naziva krivični zakon ili zakonik.Jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon.Ovim se obezbeđuje visok stepen zaštite ličnosti čoveka i građanina,njegove osnovne slobode,prava i dužnosti,bezbednost,državno i društveno uređenje i ustavni poredak države.Zakon u kome su sistematizovane krivičnopravne norme našeg zakonodavstva,naziva se Krivični zakonik RS.Podela na prepresivna i preventivna sredstva je relativnog karaktera,jer se i kažnjavanje preduzima sa ciljem da se ne bi vršila krivična dela,bilo prema onome ko je već učinio krivično delo,pa da to više ne čini-specijalna prevencija,bilo na potencijalne učinioce da se odvrate od toga-generalna prevencija.Krivično pravo u objektivnom smislu se može podeliti na opšti i posebni deo.Opšti deo sadrži odredbe relevantne za sva krivična dela,a posebni deo predviđa i reguliše pojedina krivična dela.Krivično pravo u subjektivnom smislu je pravo na kažnjavanje,ono pripada samo državi.Ostvarivanje tog prava se zasniva na državnoj prinudi,pa je stoga krivično pravo,kao grana prava i kao deo javnog prava,izrazito državno pravo.
– Predmet krivičnog prava
Predmeti proučavanja krivično pravne nauke su:
1.krivično delo i
2.kazna
I jedan i drugi su u žiži interesovanja krivičnog prava.Oba ova fenomena se tradicionalno proučavaju sa formalnog i materijalnog aspekta.Formalna ili normativna strana je mnogo više istražena.Opšti instituti krivičnog prava,elementi krivičnog dela i principi krivičnog prava se nalaze na visokom stepenu obrade.Materijalna ili suštinska strana krivičnih fenomena je daleko manje obrađena.U krivičnopravnoj nauci se ova dva pojma sistemski obrazlažu i prikazuju na način kako su regulisani pozitivnim važećim zakonodavstvom i zato se krivično pravo smatra pozitivno pravnom granom prava.Predmet krivičnog prava predstavljaju i instituti saučesništva,pripremnih radnji,pokušaja,dobrovoljnog odustanka,nužne odbrane,krajnje nužde,složenog i produženog krivičnog dela,itd.Krivičnim delom i kaznom ne bavi se samo krivično pravo,već se njima kao društvenim fenomenom bave i druge nauke.Pre svega sociologija,odnosno pravna sociologija ili tačnije kriminalna sociologija.Pitanjem krivične odgovornosti,odnosno uračunljivosti,a time i vinosti.kao i njegovim oblicima umišljaju i nehatu,se takođe bavi krivično pravo kao svojim predmetom.