Krivično pravo

KRIVIČNE SANKCIJE

Krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvidjeno kao krivično delo na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka.

Elementi (osnovna obeležja) krivičnih sankcija su:

1. cilj krivičnih sankcija je suzbijanje kriminaliteta
2. one su po svojoj prirodi represivne mere
3. primenjuju se prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo
4. moraju biti predviđene zakonom
5. primenjuje ih , tj.izriče sud
6. izriču se u krivičnom postupku.

Represivnost kriv.sankcija se ogleda u tome sto one predstavljaju odredjeno zlo ili pretnju zlom prema uciniocu kriv.dela. Krivicne sankcije teze prevenciji kroz represivnost.

VRSTE KRIVIČNIH SANKCIJA

Sistem krivičnih sankcija kod nas sadrži četiri vrste krivičnih sankcija, a to su:

1. kazne
2. mere upozorenja
3. mere bezbednosti
4. vaspitne mere

Opsta svrha propisavanja kriv.sankcija se ogleda da se putem generalne i specijalne prevencije suzbiju dela kojima se povredjuju ili ugrozavaju vrednosti zasticene krivicnim zakonodavstvom.

Prve 3 propisuje KZ, a poslednju, vaspitne mere ZOMUKD.

Pored navedenih, KZ poznaje i neke mere koje imaju izvesne slicnosti sa kriv.sankcijama, ali nisu obuhvacene sistemom kriv.sankcija. Npr.pravne posledice ne izrice sud u krivicnom postupku, one nastupaju po sili zakona kod osude za odredjena kriv.dela ili odredjene kazne. Postoji i mera oduzimanja imovinske koristi koja takodje nije krivicna sankcija, jer ona ne predstavlja represivnju meru prema ucioniocu (jer on mora samo da vrati ono sto je pribavio krivicnim delom).