Krivično pravo (pitanja 1-70)

1. POJAM KRIVICNOG PRAVA

Osnovni cilj I svrha postojanja krivicnog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje zastitne funkcije (zastita najvecih drustevnih vrednosti, coveka). Ta zastita se ostvaruje propisivanjem odredjenih ponasanja kao krivicnih dela I propisivanjem krivicnih sankcija za ta dela.

Cilj krivicnog prava jeste suzbijanje kriminaliteta, odnosno pruzanje zastite najznacajnijim dobrima I vrednostima od ponasanja koja ih povredjuju ili ugrozavaju.

Krivicno pravo je zakonsko pravo, sto znaci da je zasnovano na zakonu. Jedino zakon moze propisati krivinopravnu normu. Krivicno pravo proglasava odredjno ponasanje krivicnim delom I proglasava sanckiju za to krivicno delo, te je cilj krivicnog prava da utice na ponasanje coveka. To znaci da nije primarni cilj krivicnog prava primena kazne I krivicnih sankcija, vec je cilj da se utice na ljudsko ponasanje da nece ciniti dela za koje se predvidja kazna ili krivicna sankcija.

Krivino pravo polazi od pretpostavke da samo manjina u drustvu cini krivicna dela, cak I da u odnosu na tu manjinu nije moguce primeniti u svakom slucaju krivicne sankcije. Cak I da je moguce primeniti sankciju za sve pocinioce krivicnih dela, to ne bi bilo povoljno, jer bi na taj nacin cesta primena sankcije I kazne otupila njegovu ostrinu.

Krivicno pravo u objektivnom smislu je ono krivicno pravo shvaceno kao sistem zakonskih normi I kao deo pozitivnog prava. Regulise dve celine: opsti deo – sadrzi odredbe relevantne za sve ili vecinu krivicnih dela I posebni deo – sadrzi zakonske norme kojima se predvidjaju pojedina krivicna dela.

Krivicno pravo u subjektivnom smislu je ono pravo na kaznjavanje (ius puniendi) koje pripada samo drzavi, koje se zasniva na drzavnoj prinudi (drzavno pravo).

Pored sankcije I kazne, krivicno pravo je I represivno I preventivno, odnosno koristi I druga sredstva za suzbijanje kriminiliteta. Represivno znaci da ima za cilj primenu sankcije u odnosu na vec ucinjeno delo, a preventivno da se nastoji spreciti drustveno opasno ponasanje pre nego sto je ucinjeno.

Fragmentarni karakter krivicnog prava se ogleda u tome sto ono pruza zastitu samo odredjenim vrednostima, a ne svim, kao I u tome sto te vrednosti stiti ne od svih napada, vec samo od najopasnijih oblika napada na njih.

2. POJAM KRIVICNOG ZAKONA I KRIVICNOG ZAKONODAVSTVA

Krivicni zakon je zakonska norma kojom se regulise neko pitanje iz oblasti krivicnog prava. On moze biti shvacen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon koji regulise deo materije krivicnog prava, ali ne u potpunosti.

Obuhvatanje celokupne materije krivicnog prava se cini njenom kodifikacijoms tj .kodeksom, odnosno krivicnim zakonikom.

Krivicno zakonodavstvo se moze odrediti kao skup svih krivicnih zakona koji vaze u jednoj zemlji, odnosno skup svih zakona koji regulisu krivicnopravnu materiju.

Do kodifikacije krivicnog zakonodavstva u Srbiji doslo je donosenjem novog krivicnog zakonika u septembru 2005 god.

Krivicno zakonodavstvo ima svoj opsti I poseban deo. U Srbiji je materija opsteg dela regulisana u KZ, a posebni deo obuhvata sva krivicna dela propisana u KZ, kao I u sporednom krivicnom zakonodavstvu.

Krivicni zakon se sastoji iz Opsteg I Posebnog dela. Opsti deo sadrzi pravila I institute koji su zajednicki za sva pojedina krivicna dela. Posebni deo je podeljen u grupe krivicnih dela prema objektu krivicnopravne zastite.

Sporedno, ili posebno krivicno zakonodavstvo nalazi se u zakonima koji regulisu razlicite oblasti. Kaznene norme koje ti zakoni sadrze, a koje predvidjaju I odredjena krivicna dela, nisu sve integrisane u novi krivicni zakonik iako je u njega unet znacajan broj vaznih krivicnih dela iz sporednog krivicnog zakonodavstva.

Sporedno (posebno) krivicno zakonodavstvo karakterise izuzetno naglasena heterogenost