Lice, telo i govor u interakciji

 
UVOD
Nekada nismo u prilici da pitamo sagovornika sve što nas interesuje, on nam, ipak, mnogo toga sam kaže svojim položajem tela, gestovima i mimikom lica. Mi samo treba da znamo da rastumačimo te poruke. Nečiju (ne)naklonost i mišljenje o nama možemo da pročitamo sami, bez ikakvih pitanja.
Ako dobro upoznate govor tela, možete postati živi detektor laži. Ljudi se dosledno ponašaju kada lažu, što ne važi jedino za «profesionalne lažove». Kada je neko izvežban u laganju, to znači da poznaje sve znakove neverbalnog govora i da ih dobro kontroliše. U takvoj situaciji vam je potrebno više vežbe i iskustva da biste uvideli da vas neko laže. Međutim, ni tad nije uzaludno pokušavati, jer kada ljudi lažu doživljavaju fiziološke reakcije, njihovi moždani talasi menjaju ritam, puls im se ubrzava i ipak odašilju znakove svojih obmana. Uobičajen izgled osobe koja vas laže je ograničen i krut, zavezan. Takva osoba uglavnom pravi mali broj pokreta tela. Kada pomera ruke i noge ona ih pomera prema sebi, a ne od sebe. Lažljivac teži da zauzme manje ličnog prostora. Pogled nije odsutan, kao kada je sagovorniku dosadno ili neprijatno, već osoba koja laže najčešće pravi manje kontakta očima sa svojim sagovornikom. Često rukama dodiruje svoja usta ili vrat. Ono što verovatno lažljivac nikad neće uarditi je dodirivanje svojih grudi otvorenom šakom. Međutim, kao što je napomenuto ima ljudi koji znaju sve ove trikove, pa i njima manipulišu. Tako, osobe koje lažu i ne osećaju grižu savesti zbog svojih laži, mogu se služiti poznatom frazom «gleadj me u oči, pričam ti istinu». Ukoliko je nekom cilj da vas slaže i dobar je u tome, moraćete da obratite više pažnje. Tada biste mogli da se fokusirate na emocionalne reakcije prilikom pričanja.
Pokazivanje emocija kasni za izrečenim.

1.TUMAČENjE POKRETA I IZRAZA LICA I OČIJU

Lice predstavlja veoma važan kanal neverbalne komunikacije. Mi izraze lica koristimo u širokom spektru socijalnih situacija i to kada želimo pokazati svoje emocije, osobine naše ličnosti, inteligenciju, narav i slično .
Naš osmeh govori ljudima da nam je drago što ih vidimo, mrgođenje ih odbija, pogled uperen u pod im daje do znanja da nismo baš najsrećniji, a podignuta glava i izvijene usne ukazuju da smo raspoloženi za šalu. Mnogo toga možemo reći licem. Možemo da koristimo izraze lica onda kada su reči nepodobne, a kada neko kaže nešto što i nije baš u redu mi licem možemo da mu pokažemo da je napravio grešku. Iz ovoga postaje jasno da je glavna uloga lica u našem korištenju govora tela izražavanje emocija. Lice daje veliki doprinos u samom izražavanju intenziteta neke emocije koju osećamo. Govor lica se ne ograničava samo na izraze lica. Ovde je važno istaći i ulogu pojedinih njegovih delova, a to su usne, oči, obrve, lepota, pa i boja lica koja ovisi od stepena uzbuđenosti našeg organizma ili našeg zdravstvenog stanja. Još u 19 i 20 veku postojale su dve grane, nazovimo ih pretečama moderne misli, frenologija i fiziognomija koje su davale karakteristične upute i dokaze za tumačenje osobina ljudi na osnovu izgleda njihove glave. Tačnije, frenologija, čiji je osnivač bio Franz Joseph Gall, zagovara stanovište po kojem svako područje na ljudskoj glavi odgovara određenim osobinama ličnosti i sposobnostima, pa prema tome oblici (udubljenja ili ispupčenja) koja su karakteristična za neku osobu i koja se nalaze na tako određenim područjima govore nešto o ličnosti te osobe. Termin fiziognomija (ili fiziognomika) se odnosi na svojstva lica koja se pokušavaju povezati sa nekim karakteristikama ili temperamentom pojedinca. Ta svojstva uključuju oblike i pozicije glavnih područja lobanje i obeležja lica, kao što su čelo, obrve, nos, obrazi i usta. Druge oznake nisu direktno povezane sa lobanjom, kao što su boja i tekstura kože, telesna dlakavost, kao i detaljne osobine ostalih delova tela (npr. mesnati obrazi, punije usne i sl.), a svi se ovi delovi pomalo menjaju tokom vremena tako noseči fiziognomske poruke. Pretpostavljanje povezanosti između ovih facijalnih karakteristika i drugih aspekata osobe, uključujući ličnost, karakter, medicinske tretmane, ljubavni život ili sudbinu osobe, jeste fiziognomski pristup.