Ispitivanje očekivanja potrošača

Ispitivanje očekivanja potrošača

UVOD
Potrošač je član zajednice, društveno i kulturno biće, koje teži da kupovinom i korišćenjem određenog proizvoda ili usluge zadovolji svoje potrebe odnosno želje. Svet marketinga stoga je okrenut svetu potrošača. Marketing aktivnosti počinju i završavaju se sa potrošačima.
Svet marketinga okrenut je svetu potrošača. Marketing aktivnosti počinju i završavaju se sa potrošačima. Od toga koliko dobro preduzeće poznaje potrošače, zavisi da li je u mogućnosti da postavi adekvatnu marketing strategiju. I obrnuto, uspeh marketing strategije preduzeća meri se stepenom u kojem su potrošači zadovoljni kupljenim proizvodima i uslugama.
Bez informacija o potrebama i motivima potrošača, njihovom ponašanju u različitim situacijama u kupovini i faktorima koji deluju na proces kupovine, ne može se danas zamisliti uspeh na tržištu. Informacije o tome šta potrošači kupuju, gde, kada i kako, a, pre svega, zašto kupuju predstavljaju polaznu i jedino realnu osnovu planiranja marketing aktivnosti preduzeća. Iz ovih razloga, sasvim je razumljivo što preduzeća, u cilju boljeg pozicioniranja i prodaje proizvoda i usluga na tržištu, radi segmentacije tržišta i dr., u središe marketing istraživanja stavljaju potrošače.
S obzirom na činjenicu da potrošači predstavljaju centralni aspekt tražnje preduzeća, ponašanje potrošača mora biti ne samo u centru marketing istraživanja, već i u centru celokupnog marketing sistema. Istraživanje ponašanja potrošača je inicijalna i fundamentalna marketinška aktivnost. Tek nakon analize prikupljenih relevantnih informacija o sadašnjim i potencijalnim potrošačima, preduzeća mogu sprovesti ostale marketinške aktivnosti kao što su analiza konkurencije, predviđanje prodaje, merenje tržišnog potencijala i tržišnog učešća, kao i kreiranje odgovarajućeg marketing miksa preduzeća. Na ponašanje potrošača utiču brojni faktori, ali se s pravom može konstatovati da stavovi zauzimaju veoma važno mesto u psihološkoj analizi ponašanja potrošača. Poznavanje stavova nam pruža mogućnost da analiziramo prošla i predvidimo buduća ponašanja. Često se ponašanje javlja kao posledica formiranih stavova. Međutim, da li će iz formiranog stava proizići ponašanje koje je u skladu sa njim, zavisi od jačine datog stava, ali i od dejstva ostalih faktora iz okruženja.

1.    KUPAC,  POTROŠAČ I KORISNIK
Potrošač se  tretira kao centar interesa svih marketing i poslovnih aktivnosti. U domenu prodaje, upotrebljavaju se i neki veoma srodni pojmovi, ali njihovo značenje nije u svakoj prilici najjasnije. To su, recimo, pojmovi “kupac”, zatim “potrošač” kao najrasprostranjeniji, i “korisnik”, pojam koji se u literaturi  često sreće. Ovi pojmovi upotrebljavaju se kao sinonimi, a zapravo to nisu. Zato, već na samom početku, potrebno je skrenuti pažnju na potrebu njihovog razlikovanja.

„Kupac je bilo koja osoba koja na prihvatljiv način kupuje ponuđeni proizvod ili uslugu. Kupac može biti i finalni potrošač ili proizvodno ili trgovinsko preduzeće ili neka institucija koja proizvode i usluge nabavlja i koristi u poslovne svrhe” .
Kupac je, dakle, osoba koja plaća i nije uvek potrošač, odnosno onaj ko je korisnik proizvoda. Nije neophodno da kupac u isto vreme bude osoba koja donosi odluku o kupovini. Ono što je važno proizvođačima i trgovcima je ko zapravo preuzima odgovornost za odluku da se izvrši kupovina.
Za proizvođače i trgovce je veoma važno da budu sposobni da identifikuju i na pravi način sagledaju promene koje se dešavaju na tržištu. Na primer, ranijih godina automobile su, uglavnom, kupovali muškarci, ali u današnjim uslovima žene su jednako važno tržište, i one sve više imaju jednak uticaj na to šta se kupuje.
Potrošač je osoba koja koristi ili troši proizvode ili usluge, bez obzira na to da li ih je kupila sama ili neko drugi za njen račun, odnosno da li ih je dobila na poklon ili ih je sama proizvela. Termin potrošač obično koristi da opiše dve različite vrste potrošača, koje čine dva različita tržišta, a to su: pojedinac – finalni potrošač, i organizacija kao potrošač.
Korisnik je osoba ili institucija koja privremeno ili povremeno upotrebljava određeni proizvod ili koristi određenu uslugu, bez obzira na to što nije i stvarni kupac. Korisnici su, dakle, često ljudi koji upotrebljavaju proizvod, ali ga ne plaćaju. U oblasti pružanja usluga, pojam korisnika se dodatno proširuje.