Uticaj brenda na ponašanje potrošača

UVOD

Bez obzira sto je proizvod kvalitetan, odnosno poznat u jednoj zemlji, ne mora da znaci da ce biti prihvacen I u drugoj zemlji.Pri razvijanju jakog

Brenda na internacionalnom trzistu, treba znati sledece: da bi robna marka postala brend, ona mora da u svesti potrosaca ima odredjenu vrednost koja je odvaja od drugih proizvoda.
Za stvaranje jakog Brenda potreban je agresivan marketing uz stalnu upotrebu grafickih elemenata Brenda – logoa , boja I slicno, I to na svim trzistima u svim oblicima komuniciranja.

Za uspeh Brenda je vrlo vazno da bude jedinstven ne samo njegov spoljni izgled, vec I iskustvo koje potrosaci sa njim dozivljavaju.veliki brendovi teze da menjaju pogled potrosaca na svet i u tome je tajna uspeha.

U marketingu je poznat tzv. Fredkinov paradoks koji glasi da sto su dva proizvoda slicnija, teze je izmedju njih napraviti izbor, odnosno manje je vazno koji cemo od njih odabrati.
Zbog toga se kompanije trude da se njihovi brendovi sto vise razlikuju od konkurentskih.

Tako danas npr. Imamo deterdzente u obliku praska, sa plavim zelenim ili crvenim zrncima, tecne ili u obliku kuglica, I sve to razlicitih mirisa.Medju njima ne postoji velika razlika u kvalitetu pranja, koliko je bitno da po izgledu budu jedinstveni, I da ih kupci vide I osete drugacije.Jer ako ne izgledaju drugacije, nemaju drugaciji miris , kako uopste mogu biti drugaciji…

1.UTICAJ MARKE NA OPREDELJENJE POTROSACA
Pozicioniranje i repozicioniranje proizvoda/usluga – predstavlja stvaranje imidža, slike ili predstave tj. jedinstvene pozicije proizvoda kompanije u svesti ciljnih potrošača. Efektivno pozicioniranje je važnije za konačni uspeh proizvoda u odnosu na njegove karakteristike.

Pri pozicioniranju potrebno je obezbediti lociranje proizvoda u svesti potrošača i diferenciranje u odnosu na konkurentske marke proizvoda. Rezultat primene uspešne strategije pozicioniranja jeste poseban imidž brenda na koji se potrošači oslanjaju pri izboru proizvoda. Proizvodi se mogu pozicionirati na osnovu: specifičnih koristi, atributa, prema konkurentima kao i korišćenjem nekoliko osnova. Ključni faktor diferenciranja je imidž. Repozicioniranje označava odgovor na promene na tržištu i predstavlja vraćanje nekog proizvoda u svest potrošača.

Posle kupovine, potrošač će osetiti određeni nivo zadovoljstva ili nezadovoljstva. Zadovoljstvo potrošača označava podudarnost između očekivanja kupca u vezi sa proizvodom i percipiranog ostvarenja proizvoda.
Ako proizvod ne ispunjava očekivanja – potrošač će biti nezadovoljan. Ako ih višestruko premašuje – potrošač će biti veoma zadovoljan. Zadovoljstvo ili nezadovoljstvo će uticati na njegovo ponašanje posle kupovine. Ako je zadovoljan – veća je verovatnoća da kupi proizvod iste marke ponovo. Lojalnost marki predstavlja obnavljanje kupovine i preferencije prema određenoj marki proizvoda. Nezadovoljni potrošači mogu da ne koriste ili vrate proizvod. Komuniciranje sa kupcima posle prodaje rezultira manjim vraćanjem i otkazivanjem porudžbine.
2.PONASANJE POTROSACA

Na ponasanje i motive potrosaca utice niz veoma slozenih ekonomskih, socioloskih i individualnih psiholoskih faktora.
2.1. Ekonomsko objašnjenje ponašanja potrošača
Klasična ekonomska teorija dala je prvi doprinos objašnjenju ponašanja potrošača. Čovek-potrošač (homo economicus) posmatra se kao racionalan kupac motivisan u osnovi svojim sebičnim interesima. On kupuje onaj proizvod koji mu daje najveću satisfakciju, prema sopstvenim potrebama i kupovnoj snazi. Potrošač je shvaćen kao racionalna realnost, koja uvek reaguje u svom najboljem ekonomskom interesu. U ekonomskoj teoriji se najčešće pretpostavlja da potrošač raspolaže informacijama koje su potrebne prilikom kupovine, u smislu izbora izmeñu alternativa. Bitna karakteristika ekonomskih teorija jeste da se zasnivaju na brojnim pretpostavkama u vezi sa ponašanjem potrošača, a glavne pretpostavke su racionalno ponašanje, preferencije, informisanost, budžetska ograničenja i nezadovoljene potrebe. Savremeni ekonomisti sa pravom ukazuju na to da konačnu reč na tržištu imaju potrošači.
2.2. Sociološko objašnjenje ponašanja potrošača
Pripadnost pojedinaca odreñenim socijalnim slojevima, odnosno odreñenim društvenim grupama, odreñuje u velikoj meri i njegov način ponašanja kao potrošača. Polazna pretpostavka jeste da se čovek ne može izdvojiti iz sredine u kojoj živi. Svi ljudi imaju iste biološke potrebe, ali u zavisnosti od toga gde žive, kojoj civilizaciji, kulturi ili supkulturi pripadaju, one se manjim ili većim delom razlikuju. Jasno je da se svi ljudi oblače, ali šta i kako se oblače pod snažnim je uticajem sociološke grupe kojoj pripadaju. Različite grupe kojima ličnosti pripadaju odražavaju odreñene običaje, odreñujući na neki način šta jeste a šta nije prihvatljivo za jednu takvu grupu ili sloj. Prema sociolozima, pojedinci su prilikom kupovine motivisani “pritiskom grupe“ kojoj pripadaju i individualnim prohtevima.
Najuticajnija grupa ili primarna sociološka grupa koja, u načelu, najsnažnije utiče na ponašanje individue jeste porodica. Porodica je primarna referentna grupa koja ima pozitivan i najjači uticaj na pojedinca u potrošnji. Ona utiče na formiranje vrednosti, mišljenja i stavova pojedinaca. Ove vrednosti se formiraju na osnovu ekonomskog stanja porodice, emocionalne podrške, podruštvljavanjem dece i stilom života same porodice