Molibden u celicima

UVOD
Čelik jeste netastabilno kristalizovana Fe-C (Fe-Fe_3C) legura sa sadržajem ugljenika manjim od 2,06%. Dodavanjem volframa, hroma, molibdena, vanadijuma, mangana, nikla,kobalta i drugih metala, pojedinačno ili u kombinacijama, dobijaju se legirani čelici za specijalne svrhe, izuzetno mehanički, hemijski ili toplotno postojani. Ako je maseni udeo legirajućih elemenata veći od masenog udela gvožđa, ili se gvožđe nalazi samo u tragovima, onda ne govorimo o čeliku već o novim tipovima legura. Tu spadaju: negvožđane legure na bazi Al, Mg, Ti, i Zr, legure teško topivih metala na bazi Mo, W, Co, i Ta, platinske legure na bazi Pt, Pd, Ph, Ru, i Ir, specijalne legure i super legure.
Po klasičnoj definiciji čelik je legura gvožđa (Fe) i ugljenika (C) koja sadrži manje od 2,11% (masenih %) ugljenika. Sa stanovišta hemije i termodinamike čelik je u stvari metastabilna legura železa (Fe) i cementita – karbida železa Fe_3C. Fazni dijagram koji se koristi kao polazna osnova pri proizvodnji i preradi čelika, nije ravnotežni fazni dijagram Fe-C, već njegova metastabilna verzija Fe-〖Fe〗_3C. Zanimljivo je naglasiti da su mnogi korisni materijali, koje ekstenzivno koristimo, zapravo metastabilni. Dijamant je, na primer, metastabilna modifikacijaugljenika dok je termodinamički stabilna alotropska modifikacija grafit.
Ako je maseni udeo ugljenika između 2,11% i 4,3% onda govorimo o leguri pod imenom Gvožđe