Održavanje dizalica

Održavanje dizalica

UVOD

Održavanje  se  može  definisati  kao  identifikovanje  i  ublažavanje degradacije  funkcionisanja tehničkog  sistema,  ali,  i  kao  vraćanje projektovanih funkcija  sistema,  njegovih komponenata  i strukture u otkazu, u prvobitno  stanje. Sistem održavanja  može  da se  realizuje  na više  načina, tj.  u  više različitih varijanti. Osnovne aktivnosti održavanja se  definišu kao preventivne ili kao korektivne aktivnosti održavanja.
Korektivne aktivnosti  održavanja  podrazumevaju  vraćanje sistema, njegovih komponenata  i  strukture  u  prvobitno  stanje.  Podrazumevaju  isto tako  popravku,  remont  ili zamenu  delova  kako  bi  sistem  u  otkazu  ponovo izvodio funkcije definisane unutar prihvatljivog nivoa.
Preventivne aktivnosti održavanja mogu biti periodične, predviđene ili planirane  i  izvode se  pre  nego što  dođe  do  otkaza sistema,  strukture ili njegovih komponenata, kako bi se sistemu produžio vek trajanja i rada. Preventivno,  korektivno  održavanje  i  popravke  se  procenjuju  na osnovu svojih prednosti  i mana. Modeli pouzdanosti mogu biti  korišćeni  u okviru  PRA (procena  verovatnoće  rizika)  sistema  mera,  a  aktivnosti  i planovi  održavanja  se mogu posmatrati iz perspektive  pouzdanosti i rizika.
Ove  analize  ne  uključuju  eksplicitno  troškove,  ali  uključuju  varijable  koje utiču  na troškove,  kao  što  su  učestalost  nadzora,  preventivno  održavanje  i popravke.

1.Ciljevi održavanja

Tehničko  održavanje  sistema  (mašina  i  postrojenja)  predstavlja  skup postupaka i aktivnosti čija je svrha sprečavanje pojave stanja u otkazu (ili u zastoju), kao i vraćanje sistema po pojavi stanja  u otkazu  (ili pojavi otkaza) ponovo  u  stanje u radu  (u radno sposobno stanje),  u što  kraćem vremenu i sa  što  manjim  troškovima,  u  datim  uslovima  okoline  i  organizacije  rada.
Tehničko  održavanje  sistema  (ili  održavanje  sistema)  obuhvata  mere koje  zadiru  u  područje proizvođača  i korisnika tehničkog  sistema (mašine). Osnovni  zadaci  održavanja  počinju  projektovanjem,  konstruisanjem  i izradom  tehničkih  sistema  koji  treba  da  imaju  povoljnu  karakteristiku trošenja,  koja  treba  da  umanjuje  i  usporava  proces  habanja  i  trošenja, povisuje  nivo  eksploatacione  pouzdanosti  (verovatnoću  ispravnog  rada)  u radu i produžava životni ciklus sistema.
Proces  trošenja  (habanja)  sistema  je  jedan  od  uzroka  da  održavanje mora postojati  u  životnom ciklusu  sistema.  Proizvođač  sistema mora voditi računa  da  trošenje  bude  u  granicama  projektovanog,  a  korisnik  da  uslovi trošenja za vreme procesa eksploatacije što manje dođu do izražaja.
Svrsishodnost  održavanja  se  može  do  kraja  sagledati  samo  kroz efektivnost  osnovnog  procesa  proizvodnje,  da  troškovi  održavanja  i troškovi  zbog  zastoja  u  proizvodnji  budu  što  manji,  kvalitet  proizvoda  što viši a produktivnost proizvodnje što veća.