Pogonski agregati motornog vozila

Uvod

Pod pojmom tehnologija ili nauka o veštinama ili zanatima podrazumeva se paralelno proučavanje tehničkih postupaka u vezi sa razvojem a danas predstavlja pojam savremenosti, primene i ostvarenja vrhunskih rezultata, pre svega, u oblasti tehničko – tehnoloških nauka.Pojam tehnologija podrazumeva sistematsko izučavanje nekoga umeća ili metoda kojim se ostvaruje praktičan cilj ili skup primenljivih radi obezbeđenja uslova neophodnih za ljudski opstanak.
Danas se u tehnici često govori o razvojnim, proizvodnim, pa i o tehnologijama održavanja tehničkih sistema.Motorna vozila su složeni tehnički sistemi sa specifičnim karakteristikama.Danas se na motornim vozilima sve više koriste složeni sistemi sa elektronskim upravljanjem.Elektronika se primenjuje u cilju povećanja bezbednosti, kvalitetnijeg i racionalnijeg rada motora, sistema za prenos snage, udobnosti vozača i putnika itd.
Naziv automobil je složena reč od reči autos (gr.) – znači sam i mobilis (lat.) – pokretanje, a označava vozilo koje ima pogonski agregat – motor za pokretanje.Razvoj tehnike i sve veća mehanizacija različitih privrednih grana i drugih aktivnosti modernog savremenog društva izazvali su, pored ostalog, i znatno usložavanje osnovnih pojmova koja se koriste u tehničkim naukama.To je slučaj sa pojmom motorna vozila, koji je do nedavno prvenstveno označavao mašinske sisteme namenjene prevozu ljudi i robe po izgrađenim saobraćajnicama.Danas se pod pojmom motorna vozila podrazumevaju dosta različite konstrukcije, odnosno mašinski sistemi koji imaju različite osnovne zadatke.Pored prevoza robe i ljudi po izgrađenim saobraćajnicama, što i danas predstavlja osnovni zadatak najvećeg broja vozila, motorna vozila često obavljaju određene zadatke i van puteva, znači u besputnim uslovima.Motorna vozila nisu samo transportna sredstva već i radne mašine neposredno uključene u određene tehnološke sisteme.
Danas se u svetu sve više teži da se ovom oblašću mašinstva obuhvati pojam kopnena vozila, pri čemu se pošlo od pretpostavke da kopnena vozila obuhvataju sve mašinske sisteme koji se kreću po kopnu, bez obzira na namenu, vrstu i tlo.Pod pojmom vozilo podrazumeva se, često, veoma složena mašina (mašinski sistem) sposobno da se kreće samostalno (motorno vozilo) ili pomoću neke druge mašine (priključno vozilo).U zavisnosti od niza uticajnih faktora, konstrukcija vozila može biti veoma različita.Zajedniča karakteristika svih rešenja vozila koja se razmatraju vidi se u tome što se ona kreću po kopnu, dakle prvenstveno po tvrdom tlu.Pri tome se isklučuju i sva ona vozila koja se kreću po šumama, kao i vozila za koja je neophodna stalna veza sa spoljnim energetskim izvorom.
1
Porede različitih zadataka, motorna vozila se karakterišu brojnim zajedničkim obeležjima.Ovo se odnosi na koncepcije izvođenja i samu konstrukciju.Prilikom kretanja sva vozila su izložena uvek određenom dejstvu sila otpora, koje se suprostavljaju tom kretanju.Razlikuju se dve osnovne vrste otpora: oni koji se neposredno suprostavljaju i oni koji potiču od obavljanja radnih operacija.U zavisnosti od toga koji su otpori za neko vozilo najznačajniji, mogu da se razlikuju u dve osnovne vrste vozila:

– Transportna – koja se karakterišu dejstvom otpora izazvanih neposrednim kretanjem i
– Radna – koja se karakterišu prvenstveno dejstvom otpora izazvanih neposredno obavljanjem određene radne operacije.
Nastanak motornih vozila vezan je za pronalazak relativno pouzdanog i efikasnog transformatora energije motora sa untrašnjim sagorevanjem.Prvi patent motornog vozila potiče još iz 1807. godine (Isak De Rivaz).Značajna prekretnica u prozvodnji motornih vozila datira od 1858 – 1860. godine, kada u Francuskoj Lenoar proizvodi dvotaktni gasni motor sa električnim paljenjem, što je stvorilo mogućnosti za razvoj lakih vozila.Primenom četvorotaktnog principa rada motora, koji je 1862. predložio u Francuskoj Bo de Roša, a praktično ga ostvario Nikolaus Oto, uspelo je da se u koristan rad pretvori 15% kalorične vrednosti spaljenog goriva, što u odnosu na 3% kod Lenovog motora predstavlja znatan napredak i podsticaj u razvoju motornih vozila.
Konačan oblik motornog vozila dobilo je konstrukcijom Gotliba Dajmlera, koji je na ovom pronalasku radio od 1885. Do 1890. godine u saradnji sa konstruktorima N.Otom, K. Majbahom i K. Bencom.Između 1906. i 1912. godine oseća se značajan uticaj inžinjera na konstrukciju vozila.Poseban zamah dobija proizvodnja motornih vozila u Francuskoj, gde se prelazi na industrijsku proizvodnju.
Interesantno je da se naglasi da je u Evropi bilo znatno važnije rešiti problem konstrukcije vozila, dok je u Americi pažnja posvećena načinu i organizovanju proizvodnje.Može se zaključiti da su prvih 50 godina prošloga veka gotovo svi tehnički glavni problemi vozila rešeni u Evropi, a da je Evropa od Amerike naučile kako se dnevno izrađuje više stotine vozila.
Važan period razvoja vozila između dva svetska rata označava prelaz sa nadahnuća i svaštarenja na naučni prilaz i studije o konstrukciji i proizvodnji vozila.Proizvodnja i sklapanje vozila na traci, odnosno lančani sistem – koji je prvi primenio Henri Ford, omogućili su masovnu prozivodnju vozila.