Besnilo

Besnilo

1. Uvod

Besnilo je akutni, infektivni, virusni encefalitis koji se najčešće prenosi pljuvačkom pri ujedu besne životnje. Sem u veoma retkim slučajevima, ishod je smrtonosan.
Latinski termin za besnilo rabies znači ludilo, a grčki naziv lyssa (nasilan) je ušao u terminologiju kao koren reči roda virusa besnila- lyssavirus.
Iako se besnilo danas, u većini delova sveta, smatra bolešću prošlosti, ono ipak uspeva da godišnje odnese više od 100 000 života. Tipični klinički simptomi hidrofobija, pena na ustima, periodi nesanice i razdraženja možda zvuče nadrealno, ali do pre malo više od sto godina, oni su se svakodnevno susretali. Ova bolest je bila toliko rasprostranjena da se smatra bičem devetnaestog veka, međutim, baš ta rasporstranjenost je omogućila Pasteru da da rešenje na ovaj kompleksan problem. Poslednja, ali najznačajnija vakcina koju je Paster (slika 1.) uz ogromnu, neosporivu i neizostavnu pomoć Emila Rua izumio je baš vakcina protiv besnila. Kada je ova vest odjeknula svetom, Car Aleksandar III je darovao milion rublji za osnivanje Pasterovog instituta, a kralj Milan mu je dodelio orden prvog reda – orden Svetog Save.
Pasterova slava traje i danas i to toliko da ga je časopis „Times“ proglasio za dvanaestu najuticajniju osobu svih vremena (prilog).

2. Istorijski podaci

Istorijat besnila pre Pastera pripada dugoj istoriji ljudskih zabluda. Mada je još od Starog veka bilo poznato da besnilo prenose psi, prava priroda bolesti a posebno mogućnosti sprečavanja i lečenja puni su bezbrojnih zabluda. Čak je i Edvard Džener, osnivač imunoprofilakse velikih boginja, ujedene od besnih pasa potapao u hladnu vodu pokušavajući da primeni suprotnu meru od glavnog simptoma besnila, hidrofobije.
Malo ko danas razmišlja o ogromnom delu Luja Pastera, o velikom broju raznih otkrića u mikrobiologiji, o otkrivanju uzročnika i sprečavanju bolesti svilenih buba koja je pravila velike štete svilarskoj industriji, o “pasterizaciji” koju je Paster uveo u tehnologiju vina i piva, otkriću vakcine protiv antraksa, već pre svega Pasterovo ime i naziv Pasterovog instituta vezuju se za profilaksu besnila. Ovo poslednje i najveće Pasterovo otkriće toliko je odjeknulo širom sveta da je Paster čak i od male kraljevine Srbije, od kralja Milana Obrenovića dobio orden Sv. Save prvog reda. Prvog svog pacijenta dečaka Žozefa Majstera, izujedanog od sigurno besnog psa, Paster je vakcinisao 6. jula 1885. a orden Sv. Save, koji je i danas izložen u Muzeju Pasterovog instituta u Parizu, dobio je 24. maja 1886. godine. Pasterov institut u Parizu osnovan je 1888. godine

3. Etiologija

Uzrocnik besnila je virus nevidljiv obicnim mikroskopom. Tek u drugoj polovini 20. veka virus besnila je vidjen pomocu elektronskog mikroskopa. Oblika je metka i izgradjen od ribonukleinske kiseline i 5 proteina…