Bolesti žučne kese

Uvod
Žuč ili žučna kesa (lat. vesica fellea) maleni je organ u obliku kruške smešten ispod jetre.
Tu se prikuplja i prehranjuje žuč – tečnost koju stvara jetra, a sastoji se od žučnih soli, elektrolita,
bilirubina (razgradni produkt hemoglobina), holesterola, i drugih lipida. TakoĎe sadrži
metabolite i razgradne produkte ksenobiotika (lekovi i otrovi). Žuč služi kao emulgator za masti i
vitamine topljive u uljima u probavnom traktu i omogućava bolju apsorpciju masnih stvari iz
creva. Olakšava probavu masti. Iz žučne kese žuč žučovodom dospeva do dvanaestopalačnog
creva. Pre spoja sa duodenumom žučovod se spaja sa sabirnim vodom iz gušterače. Žuč se
izlučuje iz žučnog mehura na signal da su masnoće ušle u dvanaestopalačno crevo – žučni se
mehur stisne i ubrizgava žuč u lumen dvanaesnika duodenuma.
Žučna kesa (vesica biliaris s. fellea) je rezervoar žuči, u kome se ona deponuje izvan
perioda varenja. Žučna kesa je priljubljena peritoneumom uz istoimenu jamu na donjoj strani
jetre (fossa vesicae biliaris s. fellege). Svojim prednjim, užim krajem on se nastavlja izvodnim
kanalom žučne kese (ductus cystipcs), koji se spaja sa zajedčkim jetrinim kanalom i tako se
formira holedohus (ductus choledochus).
Na žučnoj kesi, kruškastog oblika, razlikuju se četiri dela: dno, telo, levkasto suženje ili
infundibulum i vrat. Dno žučne kese (fundus vesicae biliaris s. felleae) predstavlja prednji, široki
i slepo zatvoreni kraj žučne kese, obložen peritoneumom sa svih strana. Telo žučne kese (corpus
vesicae biliaris s. felleae) je srednji, najduži deo žučne kese. Ono se pruža naviše, pozadi i ulevo,
ka desnom kraju hepatične porte i nastavlja levkasto suženim delom, tj. infundibulumom
(infundibulum vesicae biliaris s. felleae). Vrat žučne kese (collum vesicae biliaris s. fellae) je
zadnji, suženi deo žučne kese. Upravljen napred i ulevo, on sa telom zaklapa oštar ugao otvoren
prema napred.
Žučna kesa (lat. vesica fellea) je kruškoliki organ koji služi kao rezervoar za žuč, koja se
u njemu koncentriše i postaje tri do četiri puta gušća od one koja dolazi iz jetre. Žuč se po potrebi
ispušta u dvanestopalačno crevo pri varenju hrane kao dodatni razlagač masne hrane.
Žučna kesa je duga od 8-11 cm i smještena je na donjoj strani desnog i jetrenog režnja. Jetra
neprekidno luči žuč bez obzira na probavu i ta žuč napušta jetru kroz jetrin odvodni kanal a kroz
žučni kanal ide u dvanaestopalačno crevo. Ako nema probave, Odijev sfinkter je zatvoren i žuč
mora nazad u žučnu kesu gde mu se oduzima voda. Na ovaj način ona postaje koncentrovanija i
sposobnija za razgradnju unesene hrane.
U žučnoj kesi nalazi se oko 50 ml žuči koja se otpušta kada hrana koja sadrži masti uĎe u
probavni trakt, stimulišući lučenje holecistokinina. Žučnu kesu poseduju kičmenjaci (osim konja
i pacova), dok beskičmenjaci ne poseduju.