Emocije

Uvod
Čovek kroz svoje telo, čula prima informacije iz spoljašnjeg sveta, na njih telo reaguje tako sto hipotalamus proizvodi veliki broj različitih supstanci koje zovemo peptidi i oni preko hipofize odlaze do krvotoka i stižu da svake nase ćelije. Svaka ćelija ima veliki broj receptora koji primaju ovu supstancu i u skladu sa vrstom supstance ćelija na određeni način reaguje. Isti princip važi kad u organizam uđe heroin. Ukoliko je ćelija bombardovana jednom istom supstancom, ćelija se skuplja. Kad reši jednog dana da se podeli, ona se modifikuje i praktično degeneriše. Tako nastaje starost, dolazi do poremećaja u proizvodnji proteina.

Ovo lepo objašnjava zašto čovek postaje zavisnik o emocijama (kao npr. likovi u španskim serijama), upravo isto kao što se postaje zavisnik o heroinu, bez obzira da li je rec o “dobrim” ili “lošim” emocijama. Tako neko postaje zavisnik o seksu, zaljubljenosti, ljutnji i besu i tako dalje. Hemijska agresija određene supstance na ćelije praktično izaziva naše telesno propadanje. Nije slučajno da se za nekog ko je u životu imao i proizvodio mnogo drame kaže da je ostario, propao (fizički). Stres je ubica broj jedan.
Emocije čine nas život bogatim, zahvaljujući njima mi imamo sećanja, naše iskustvo se skladišti tako što se veze za emociju, tako i učimo. Emocije ostavljaju bukvalno žig u mozgu ( “trag iskustva”) tj. neuroni se međusobno povezuju i u slučaju ponavljanja jedne iste emocije te veze ostvaruju dugoročnu vezu koje je teško raskinuti. To je odgovor na pitanje zašto se ljudima iznova i iznova ponavlja jedan te isti scenario i što se vrte u krug, bez izlaza. Kad čovek kao pojedinac savlada sebe, uspostavi kontrolu nad svojim emocijama, njemu je otvoren put da bude zadovoljan i uspešan, da živi u radosti , da ostvari šta god poželi. Kad smo zavisni o emociji, isto je kao kad smo zavisni o heroinu, samo sto su posledice ovog drugog brže i na prvi pogled fatalnije.
Emocije su dobre sve dok ne krenu da nam upropašćavaju život.. Iz ovog “halo efekta” kako se ovaj proces zove u psihologiji, izlazi se samo uz pomoć svesnih napora i samoanalize. Ne zaboravite – ne možemo pobeći iz zatvora, ako ne znamo da smo u njemu.
Definicija i teorijski pristup emocijama
Ljudi nisu samo racionalna bića koja svoje postupke i želje preduzimaju isključivo na osnovu umnog mišljenja i zaključivanja. Mnogi naši postupci bivaju izazvani i drugim činiocima, kao sto su npr. emocije (osećanja). Emocije se stoga mogu definisati kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, događajima i prema sopstvenim postupcima.
Postoji ne samo u našem jeziku već i u mnogim drugim jezicima veliki broj izraza koji izražavaju različita emocionalna stanja, a to su: radost, žalost, ljubav, saučešće, simpatija, ponos, zluradost, oholost, stid, zahvalnost, briga, strepnja, očekivanje, nada itd. Emocije su u toku svog razvoja propraćene spoljašnjim i unutrašnjim promenama. Značajni spoljašnji znaci emocija su izrazi lica, telesna napetost, glasovne reakcije i sl. Isto tako postoje i unutrašnji pratioci kao karakteristične promene u radu pojedinih organa.