Lečenje zaraznih bolesti

UVOD
Zarazne bolesti su vrsta oboljenja ljudi i životinja izazvanih spoljnim biološkim prouzrokovačem; mikroorganizmom (bakterija, parazit, gljivica, virus) i mogu se prenositi kroz populaciju. Infekcija sama po sebi nije bolest, jer ona predhodi oboljenju. Zarazne bolesti iskazuju široki spektar mogućih simptoma i kliničkih slika razvoja bolesti. Simptomi se mogu javiti u roku od nekoliko dana, nedelja, ili čak godina od zaraze. Zavisno od ličnog imuniteta i vrste infekcije, infektivne bolesti mogu da izazovu samo neznatne simptome i prođu bez posebnog lečenja. Neke infekcije brzo izazivaju dramatične zdravstvene smetnje. U slučaju sepse, organizam reaguje obrambenom reakcijom koja izaziva hipertermiju, ubrzani puls i ritam disanja, žeđ i umor. Za prognozu infektivne bolesti odlučujuća je sposobnost imunog sistema da eliminiše uzročnika bolesti. Medicinska nauka je razvila efikasne metode za borbu protiv mnogih infektivnih bolesti (antibiotike za eliminisanje bakterija, antimikotike za borbu protiv gljivica i virostatike protiv virusa). Protiv nekih bolesti razvijene su vakcine. Za jedan broj infektivnih bolesti ni danas ne postoji efikasan lek.

Još od davnina stalno su pravljeni stalni pokušaju pronalaska sredstava za lečenje zaraznih bolesti. Tradicionalna medicina pokušavala je mnogim biljkama da izleči bolesne. Tako se do XVI veka koristio kinin kao lek protiv malarije, koji se dobija iz osušene kore jedne tropske biljke poreklom iz Južne Amerike.
1904. god. Paul Erlih je tražio sredstva za uništavanje mikroorganizama. Zato je pokušao sa terapijom “ sterilizacije organizma”, ona je uništavala mikroorganizme, ali je bila i štetna za čoveka, te je ta studija zanemarena.
1928. god. Aleksander Fleming je iz gljive Penicillium notatum izolovao prvi antibiotik, penicilin.
1933. god. Gerhard Domak otkriva antimikrobno dejstvo sulfonamida.
Pronalaskom penicilina i njegovom primenom u kliničkoj praksi, započinje era antibiotika, koja je uticala na celu medicinu. Nakon Drugog svedskog rata, broj antibiotika i lekova u celini se povećava i tako su one postale osnova lečenja zaraznih bolesti.
Savremena terapija zaraznih bolesti obuhvata:
• medikamentnu terapiju
• higijensko-dijetetski režim

Najbitnija je terapija koja uključuje upotrebu lekova i prema načinu delovanja istih, terapija se deli na :
• kauzalnu terapiju ( antimikrobna; usmerena prema prourokovaču infekcije)
• seroterapiju
• i simptomatsku terapiju ( usmerena ka simptomima koji nastaju delovanjem nekoh infektivnog agensa)