Palijativna nega

1.Uvod

U poslednjih nekoliko decenija u Srbiji se registruje demografski trend starenja stanovništva. Uporedo sa tim dolazi do porasta kontingenta najstarijih starih osoba. Ovakvo povećanje zastupljenosti starih u ukupnoj populaciji zahteva posebnu pažnju celokupne društvene zajednice, posebno zdravstvenog i socijalnog sektora, kako bi se pravovremeno i efikasno moglo reagovati na povećane potrebe ove vulnerabilne populacione grupe. Imajući u vidu sve specifičnosti procesa starenja i starosti, pre svega izražen multimorbiditet i funkcionalnu zavisnost, savremeni pristupi u zaštiti starih promovišu pre svega preventivne aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje nastanka komplikacija hroničnih oboljenja i funkcionalne zavisnosti u starosti, kao i prevremene smrtnosti.
Na nacionalnom nivou pitanjem rešavanja palijativne nege osoba koje su u tzv. terminalnim stanjima (završnim fazama bolesti) bavi se referentna komisija koju čine eksperti uglavnom za oblast zdravstvene zaštite. Obzirom da je pitanju palijativnog zbrinjavanja u većini zemalja koje su ovome pristupile sistemski uglavnom pristupano iz ugla zdravstvene zaštite.

2.Zdravstvena nega

Proces zdravstvene nege je kontinuirani misaoni proces, koji zdravstvenu negu usmerava prema bolesniku-štićeniku, za razliku od shvatanja nege bolesnika kao medicinsko-tehničke nauke. Zdravstvena nega je usmerena prema čoveku, zdravlju, bolestima, socijalnim, ekonomskim i moralnim individualnim manifestacijama čoveka. U procesu zdravstvene nege, određuje se udeo nege u zdravstvenoj zaštiti. Organizovani deo nege je medicinska disciplina, koja je odgovorna za čoveka u vreme zdravlja i bolesti i traje od začeća do smrti. Sprovođenjem procesa zdravstvene nege održava se, jača i čuva zdravlje. Zdravstvena nega proučava psihosomatske i psihosocijalne aspekte života, odnosno njihov uticaj na zdravlje, bolest i smrt. Zdravstvena nega je celovita delatnost koja se bavi pojedincem, porodicom i društvenom zajednicom.
Proces zdravstvene nege je promišljena, logična i racionalna aktivnost pomoću koje se praksa zdravstvene nege izvodi sistematično. Timski rad u sprovođenju procesa zdravstvene nege omogućava da se prenose znanja i veštine, da se provere stečena iskustva, da se poboljša kvalitet rada. Uloga medicinske sestre je da utvrđuje potrebe, da planira negu za zdrave radi očuvanja zdravlja, pomoći bolesnima i oporavku i rehabilitaciji. Zdravstvena nega poznaje tri načina negovanja:
•    samonegu,
•    nadzor,
•    profesionalnu negu.

Samonega je deo osnovnih čovekovih delatnosti. Udeo medicinske sestre sastoji se u proceni sposobnosti štićenika da brine o sebi.
Nadzorna sestra je savetodavac (pomoć pruža porodica, prijatelji, susedi).
Profesionalna nega zahteva znanje, spretnost i kvalitet medicinske sestre, jer ona samostalno odlučuje o vrsti zdravstvene nege i učestvuje u timskim odlukama i celokupnom tretmanu štićenika koji, po pravilu, štićenik (bolesnik) treba da prihvati. Pravo na zdravlje je osnovno pravo čoveka, bez obzira na rasu, veru, politička ubeđenja i ekonomsko, odnosno socijalno stanje.