Prevencija dekubitusa

1. UVOD
Dekubitus tj. dekubitalna rana je lokalno oštećenje kože i/ili potkožnog tkiva nastalo zbog sile pritiska, sile smicanja ili trenja, odnosno njihovom kombinacijom.
Zbog lokalne ishemije na mestima pritiska tela na podlogu dolazi do ireverzibilnih promena tkiva na tim mestima i nastanka nekrotičnih promena koje se protežu u različite dubine. Deukubitalni ulkusi mogu nastati već nakon 2 sata neprekidnog pritiska. Mogu se javiti na različitim delovima tela, ali neka mesta su uobičajena za pojavu dekubitusa. Najčešće se javljaju u regionu kukova i u geutealnom predelu, zatim na donjim ekstremitetima i na svim drugim delovima tela. [1]
[1] Vlajić E. Dekubitus: procena, sprečavanje i lečenje, 2008.

1.1 PREVENCIJA DEKUBITUSA

1.1. Faktori koji utiču na nastanak dekubitusa

Faktori nastanka dekubitusa su egzogeni i endogeni. Egzogeni faktori nastanka su:

• dugo ležanje na neudobnom dušeku,
• naborano lično i posteljno rublje,
• vlaga u postelji,
• nestručno postavljena imobilizacija,
• kontraktura zglobova.

Endogeni faktori nastanka su:

• hronične i terminalne bolesti,
• pothranjenost, hipoproteinemija i anemija,
• srčana i bubrežna oboljenja,
• pareze i paralize pojedinih delova tela,
• nemogućnost i nevoljnost promene položaja bolesnika u postoperativnom toku,
• bakterijska kontaminacija kože. [2]
1.2. Klinička slika [3]

U kliničkoj slici dominira lokalizacija promena na regijama tela koje su izložene pritisku o tvrdu , mokru i u neravnu podlogu. Klasifikacija dekubitusa je potreban radi identifikacije i opisa veličine dekubitusa.
Dekubitusi se dele u pet stadijuma, zavisno od dubine oštećenog tkiva:

I stadijum – Pojava crvenila sa edemom. To stanje nastaje nakon 2-3 sata pritiska na jednom mestu. Bolesnik oseća bol, svrab ili toplotu u području pritiska. Nema ranu, a crvenilo ne nestaje kad se pritisne. Promene u ovom stadijumu su još uvek reverzibilne.

II stadijum – Na zahvaćenom delu kože, a delimično i potkožnom tkivu, javljaju se mehurići. Postoji alteracija ćelija u epidermu. Koža dobija purpurno plavu boju. Oštećenja još nisu konačna.
[2] Preuzeto: www.scribd.com/doc/dekubitus/- Zdravstvena nega u neurologiji, jul 2009.
[3] LJubomir Panajolović, Jefta Kozarski, S. Cvetanović, Igor Maljković.
Hirurško lečenje dekubitusa, VMA Beograd, Timočki medinski glasnik.
III stadijum – Pojava braon boje kože i nekroza tkiva u zahvaćenom području sa vidljivim mišićima. Ovaj stadijum prati i pojavu infekcije. Koža sve više poprima crnu boju i postje vrlo suva. Ovaj stadijum karakteriše značajno oštećenje tkiva koje je ireverzibilno.

IV stadijum – Karakteriše pojava dubokih čireva sa potpuno razorenim mišićima i vidljivim delovima kosti, obavezna je pojava infekcija i ireverzibilne su promene.

V stadijum – Karakteriše umnožavanje ulceracija u različitim stadijumima razvoja.

oko 75% dekubitusa može da se izleči u II stadijumu, samo 62% u IV stadijumu mogu se ikada izlečiti.