Sida

Uvod:
U narednim stranicama biće riječi o HIV-u,jednoj od najtežih bolesti koja danas dobija oblike pandemije, a koja na godišnjem nivou uzima velik broj ljudskih života širom sveta.Osvrnut ćemo se na terapiju, lečenje i negu te teške bolesti, kao i prevenciju koja je jako važna, a biće riječi i o stigmi i diskriminaciji koja nosi veliki pečat uz sam naziv bolesti.Objasnit ćemo koje vrste terapija se primenjuju kada je potvrđeno da je pacijent pozitivan na HIV ali I način na koji potencijalni bolesnik može provjeriti svoje trenutno stanje.Biće govora I o brojnim kontroverzama kao i svemu što bolest HIV-a nosi sa sobom.Približit ćemo sam pojam bolesti, kao i to da ljude koji su HIV pozitivni ne treba diskriminisati na društvenoj ljestvici, već sa njima održavati normalan kontakt bez straha od širenja HIV-a, jer njima je podrška u tim trenutcima vrlo bitna, nekad i presudna za dalji tok bolesti i sam život koji ih očekuje saznanjem da boluju od neizlječive, hronične bolesti.
3
1.Istorijat
Grupa naučnika predvođena Majklom Vorobijem, profesorom ekologije i evolucione biologije sa Univerziteta Arizona, sprovela je istraživanje koje je pokazalo da se prvobitni oblik HIV virusa pojavio u Africi u periodu između 1884. i 1924. godine. Analizirajući izmet šimpanzi, zaključeno je da je virus sa njih prešao na čoveka u jugoistočnom delu države Kamerun, približno oko 1908. godine.Teoriju da je virus prenet sa majmuna na ljude su potvrdila i istraživanja naučnika sa univerziteta Notingem, Monpelije i Alabama. Virus se širio među lokalnim stanovništvom, a infekcija je poprimila veće razmere kada je stigla do Kinšase. Iz tog grada potiču i dva najstarija uzorka HIV-a, jedan izolovan iz krvne plazme muškarca 1959. i drugi koji je izolovan iz limfnih čvorova žene 1960. godine.

2.Šta je sida?
Sida-engl. AIDS (acquired immune deficiency syndrome) — sindrom stečene imunodeficijencije je polno prenosiva bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom humane imunodeficijencije (HIV), a karakteriše je progresivno slabljenje imunskog sistema što pojedince čini podložnim širokom sprektru infekcija i tumora.
Postoji razlika između pojmova HIV pozitivna osoba i osoba obolela od side.To su dve povezane ali različite stvari, koje se često pogrešno poistovećuju.
HIV pozitivna osoba je zaražena virusom (HIV-om), ali to još uvek ne znači da ima sidu. Do pojave bolesti može da prođe vremenski period od dve do deset godina. HIV pozitivna osoba može da izgleda potpuno zdravo, sposobna je za rad ili bilo koju drugu aktivnost, poput zdravih pojedinaca.
Virus se najčešće prenosi seksualnim putem, a nešto ređe preko zaražene krvi, sa zaražene majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja .Virus se ne može preneti uobičajenim socijalnim kontaktima,niti putem životinja.U cilju prevencije, u mnogim zemljama se sprovode različite aktivnosti sa svrhom edukacije ljudi o načinu prenošenja virusa i merama koje se mogu preduzeti kako do infekcije ne bi došlo.Za sada ne postoji efikasan lek ili vakcina, koji garantuju izlečenje.Ipak, antiretroviralni lekovi mogu da produže period trajanja infekcije i odlože ulazak u fazu side.
Prema podacima programa Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije o HIV virusu i sidi (UNAIDS), od pojave ovog oboljenja pa zaključno sa 2008. godinom u svetu je bilo zaraženo ukupno oko 60 miliona ljudi, a od komplikacija povezanih sa sidom je do tog trenutka umrlo oko 25 miliona ljudi. Krajem 2008. virusom je bilo zaraženo oko 31,3 miliona odraslih pojedinaca i 2,1 milion dece.
4

3.Lečenje i nega
Jedan od važnih momenata u globalnom odgovoru na HIV označen je pojavom visokoaktivne atniretrovirusne terapije (engleski: Highly Active AntiRetroviral Therapy, ili HAART).Sredinom devedesetih godina dvadesetog veka u tretmanu HIV-a i side pojavile su se moćne kombinacije lekova koje se označavaju skraćenicom HAART i koje imaju za cilj da zaustave i suzbiju razmnožavanje HIV-a u organizmu inficirane osobe.Nekoliko godina nakon što je HAART postao široko dostupan u zemljama razvijenog sveta, različite studije pokazale su da se broj hospitalizacija,broj novodijagnostikovanih slučajeva u stadijumu side i broj smrtnih ishoda, smanjio za 60 do 80%. Na početku epidemije očekivani životni vek osobe koja je otkrila da je inficirana HIV-om procenjivao se na oko šest godina. Pojavom HAART-a ova smrtonosna bolest pretvorena je u hroničnu bolest s kojom se može živeti. Trenutno se očekivani životni vek osobe koja živi s HIV-om približio očekivanom životnom veku osobe koja nije inficirana ovim virusom.