Etika i mediji

UVOD

Etičke dileme su svuda oko nas I kao sastavni deo svakodnevnog života predstavljaju konstantan izazov u našem osećaju za etiku .Treba razmotriti , na primer , sledeća pitanja : Da li imam moralnu obavezu da prijavim druga koji laže? Da li imam moralnu obavezu da prijavim zločin koji sam video ? Da li je eički dozvoljeno da televizijski novinar koristi skrivenu kameru kako bi dokumentovao nezakonitu radnju ili skandalizovao ponašenje? Da li Holivud ima moralnu obavezu da se uzdržava od slobodnog prikazivanja seksa i nasilja? Većina nas bi na ova pitanja odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova . Ali , da li onda možemo i da odbranimo odluke zasnovane na nekim uspostavljenim etičkim principima?
Ali, šta je zapravo etika i u čemu se razlikuje od morala? Reč moral izvedena je od latinske reči , mos,moris, što znači (između ostalog) «način života» ili «postupanje». Ona se često povezuje sa religijskim verovanjem i ličnim ponašanjem . Reč etika , s druge strane, izvedena je od grčke reči ethos, što znači «običaj» , «upotreba», ili «karakter» . O etici se često misli kao o racionalnom procesu primene postojaćih principa prilikom sudara dva moralna ograničenja . Najteže etičke dileme nastaju kada dođe do sudara dva «ispravna» moralna ograničenja. Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponašanja. Proučavanje etike može ponuditi sredstva za donošenje teških moralnih odluka , ličnih i profesionalnih . Cilj nije da se donose etičke odluke sa kojima će se svi složiti , već das se ojača naša sposobnost da na razionalnoj osnovi branimo kritičke sudove .
Etika , kao formalno polje istraživanja, sadrži tri potkategorije. Metaetička pokušava da apstraktnom jeziku  moralne filozofije dodeli značenja . Normativna etika pruža temelje za donošenje odluka kroz odluka kroz razvoj opštih pravila i principa moralnog postupanja . Primenjena etika se odnosi na upotrebu teoretskih normi za rešavanje etičkih problema u stvarnom svetu.
Etičke situacije su obično složeni odnosi u kojima moralni agent (onaj koji donosi etčku odluku) preduzima radnju (verbalnu ili neverbalnu) u određenom kontekstu s određenim motivom usmerenom na pojedinca ili publiku , obično uz određene posledice , pozitivne ili negativne. Svi ovi faktiri moraju se uzeti u obzir pre donošenja suda o ishodu bilo kog moralnog scenarija.
Pristalice etičkog obrazovanje veruju da , iako se samo moralno postupanje ne može naučiti , ovi kursevi ( ova predavanja) promovišu dobro ponašanje tako što uče moralnom rasuđivanju .Ipak , sposobnost donošenja čvrskih etčkih odluka siče se praksom i životnom posvećenosti  principima dobra. To se naziva etičkom kondicijom.
Moralni razvoj počinje u ranom dobu i traje čitavog života . Samo kroz učenje na predhodnim iskustvima i kroz praksu dobrog ponašanja možemo steći etičku kondiciju. Njeni temelji si kredibilnost (moralna vrlina na kojoj se zasniva poverenje) i civilizovanost (kao sredstvo za interakciju s dugima ).
Naše etičke vrednosti čine temelje na kojima donosimo etičke odluke. Te vrednosti su u osnovi naših stavova o moralnom pitanjima , a veruje se da se naši stavovi sastoje od emotivne, intelektualne ili racionalne i biheviorističke komponente. Zbog toga istinsko moralno rasuđivanje mora da uzme u obzir i osećanja i uverenja u vezi sa nekim pitanjem.