Kultura

 
UVOD

Nesumnjivo je da je kultura jedna od najbitnijih, ako ne i najbitnija karakteristika čoveka i ljudskog društva uopšte. To je jasno pošto ni jedna druga vrsta ne poseduje kulturu. Isto tako je jasno da kultura može da dođe do izražaja tek onda ako se posmatra s obzirom na društvenu sredinu i u njihovoj uzajamnoj interakciji. To nipošto ne znači da kultura i kulturne pojave ne sadrže komponentu individualnosti pojedine ličnosti, već da je kultura u celini i po svome smislu bitno društveni fenomen. Međutim, kako se već na prvi pogled vidi da je kultura veoma složena kategorija, potrebno je da se bliže odredi šta se podrazumieva pod pojmom kulture, a osim toga pošto se kultura može definisati sa stanovišta raznih nauka i disciplina (antropologija, filozofija, istorija i mnoge druge), potrebno je da se ovde istaknu baš oni momenti koji označavaju prvenstveno karakter kulture.
Kultura se odnosi na celokupno društveno nasleđe neke grupe ljudi, to jest na naučene obrasce mišljenja, osećanja i delovanja neke grupe, zajednice ili društva, kao i na izraze tih obrazaca u materijalnim objektima. Reč kultura dolazi iz latinskog colere, što je značilo: nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Za kulturu postoje i druge definicije koje odražavaju razne teorije za razumevanje i kriterijumi za vrednovanje ljudske delatnosti. Antropolozi kulturu smatraju definišućim obeležjem roda Homo.
Termin kultura je latinskog porekla i govori o čovekovoj iskonskoj vezanosti za prirodu, za obradu polja. I danas se još u jeziku susreće termin ”poljoprivredna kultura”. Ovaj je među prvima upotrebio rimski filozof Ciceron, ali se sve više počeo koristiti i za označavanje ”kulture duha”, u smislu obrazovanja, obrade duha. Prvo treba naglasiti da postoji veliki broj definicija kulture koje možemo sresti u redovima građanskih teoretičara ali trebamo naglasiti da takođe postoji veliki broj grešaka koje ih čine ne prihvatljivim sa jednog strožijeg naučnog i kritičkog stanovišta.
Postoji veliki broj definicija kulture, pri čemu je bitno naglasiti da, pojam kulture u širem smislu obuhvata i duhovnu i materijalnu kulturu, odnosno, sve ono što je čovek svojim radom i delanjem stvorio. U tom smislu, kultura ima svoju stvaralačku i svoju reproduktivnu dimenziju. Materijalne i duhovne tvorevine koje se prenose unutar ljudskog društva u prostoru i vremenu, i posredstvom kojih čovek zadovoljava svoje potrebe, čine zapravo kulturu jednog društva. Sa razvojem društva, podelom na fizički i umni rad, u početku jedinstveni ljudski rad, cepa se na materijalnu i duhovnu proizvodnju, i upravo na taj način nastaje i ona klasična podela na materijalnu i duhovnu kulturu. Materijalne tvorevine su sve ono što su ljudi stvorili za život u datom kontekstu, a ima značaj i značenje za njih (kuće, mostovi, sredstva za rad….), dok, kad govorimo o duhovnim kulturnim tvorevinama, pre svega mislimo na jezik, verovanja (magija, religija, mitologija), saznanja (zdravorazumska, filozofska, naučna), pravila ponašanja (običaji, moral, pravo), umetnost (kulturno stvaralaštvo). Kultura je svojevrsna sinteza celokupnog dosadašnjeg rada čoveka, ona je istorijski promenljiva i dinamična pojava. Ona je takođe kumulativna pojava, koja se prenosi u obliku kulturne tradicije, a zadatak tradicije je prihvatanje i prenošenje već stvorenih kulturnih vrednosti.
1. POJAM I DEFINICIJA KULTURE

Mnogoznačnost je karakteristika kulture od samog početka uvođenja te reči u humanistiku. Već je Herder u predgovoru za „Misli o filosofiji istorije“ napisao „Ne postoji nešto što je više neodređeno od reči kultura“ . To je jasno ako se uzme u obzir da su se poimanje i koncepcije koje su se na kulturu odnosile pojavili više vekova pre uvođenja samog termina. To potvrđuje ciklus studija posvećenih problematici kulture u istoriji evropske filosofije od antičkog doba do početka racionalističke misli prosvetiteljstva.
Definicija koja bi dijalektrički prevazišla te greške u određivanju pojma kulture glasi: ”Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih procesa, promena i tvorevina koje su nastale kao posledica i duhovne intervencije i ljudskog društva”.
Osnovni smisao kulture sastoji se u tome da olakša održanje, produženje i napredak ljudskog društva. Prednosti ovakve definicije kulture su:
a) pomoću nje se pojam kulture obuhvata tako da podrazumeva kako materijalnu tako i duhovnu kulturu, te na taj način izbegava metafizičke i idealističke devijacije ove vrste,
b) kultura se na ovaj način razume kao istorijska i dinamička, dakle, razvojna kategorija koja treba da se izučava sa obzirom na vremenske i prostorne promene,
c) ovakvom definicijom iz pojma kulture isključuju se svi oni procesi i tvorevine koje nemaju za cilj ili ne doprinose,
d) ovom definicijom se ističe uloga rada a posebno svesnog rada za kulturni razvoj i čovečanstva i stvaranje povoljnih uslova za život.
Prethodnim analizama su pruženi samo najnužniji elementi za određivanje složenog pojma kulture. Za sociološku definiciju kulture, međutim od značaja je još i činjenica da su fizički nosioci kulture određeni pojedinci ili određene grupe, koje mogu biti uže ili šire.
Poznato nam je da možemo razlikovati osim opšteg pojma kultura tj. osim univerzalne ljudske kulture još i neke druge konkretne oblike i manifestacije kulture koje su specifične za pojedine društvene grupe i koje mi nazivamo podkulturama ili subkulturama. Tako recimo pored kulture uopšte, čiji je nosilac čovečanstvo u celini možemo razlikovati i određene nacionalne, klasne, profesionalne kulture kao i niz drugih specifičnosti čiji su nosioci pojedini delovi čovečanstva.
Ovako shvaćene podkulture mogu da se klasifikuju prema različitim kriterijima:
– ako se radi o pojedinim oblastima kulture možemo razlikovati npr. jezik, umetnost, nauku, modu, religiju, sport i druge oblike podkulture,
– nekada se podkulture mogu razlikovati s obzirom na vremensku dimenziju kad obično govorimo o antičkoj srednjovekovnoj, modernoj, renesansnoj itd.
– s obzirom na društvene nosioce ponekad govorimo o takvim podkulturama kao što su: omladinska, seoska, gradska, radnička, istočnjačka, mediteranska, kolonijalistička.