Menadžment pozorisne delatnosti

1.    Koji su ključni razlozi za implementaciju menadžmenta u bilo kojoj sferi društvene prakse?
Menadžment je disciplina koja se bavi istraživanjem i primenom najoptimalnijih organizaciono-upravljačkih resenja koja doprinose proizvodnoj, društvenoj i tržišnoj efikasnosti. Kljucni razlozi (faktori) za aktiviranje f-ja menadzmenta su:
1. Slozenost delatnosti;                               2. Ekonomski kapacitet delatnosti.

 
2.    U čemu se ogledaju složenost i ekonomski kapacitet umetničke delatnosti?

Slozenost umetnicke prakse se ogleda s jedne strane u smislu slozenosti svakog pojedinacnog stvaralackog cina (estetski fenomen, akt u kome nastaje umetnicko delo), I na drugoj strani umetnicka praksa je slozena, u smislu slozenosti procedura koje podrazumevaju angazovanost znacajnih ljudskih I materijalnih resursa. Razumevanje razlika koje postoje između ta dva vida složenosti je pretpostavka za menadžerske intervencije u sferi umetnosti. Kod kolektivnih stvaralackih disciplina, kao sto su film I pozoriste, javljaju se slozenije produkcione procedure, posebno tamo gde se koriste naprednije tehnologije. Ovi oblici umetnicke delatnosti angazuju znacajna materijalna I finansijska sredstva, te se I njihov ekonomski kapacitet I potreba za racionalnim ponasanjem u potrosnji javlja kao znacajan parameter od interesa za upravljanje. Značajan ekonomski kapacitet koji se vezuje za sferu umetnosti je nesporna činjenica, posebno u delu umetničke produkcije koja se ostvaruje posredstvom multiplicirajućih industrijalizvoanih procesa, u tzv. kreativnoj industriji.

3. Objasnite „estetski sindrom“ i „osudu ekonomije“ kao pojave u umetnosti.

Osim sto je diktatom vlastodrzaca I ekonomskih mocnika nuzno manipulisana, umetnost se tradicionalno opirala da novac, trziste I ekonomske zakonitosti ostvare presudni uticaj na njene razvojne tokove. Kad je na to pristajala, bilo je to najcesce iz nuzde I u meri neophodnoj da odrzi I ocuva svoj primarni cilj-stvaralacki cin. Odbojnost prema materijalnoj sferi, takozvana osuda ekonomije pratilja je celokupne istorije umetnosti. Umetnosti je svojstveno da se neprestano opire prakticnoj potrebi da bude trzisno, tj. novcano valorizovana. Isto tako, bez pomoci I ucesca drugih, ponajpre trgovaca umetnost retko kad da je uspevala da se izbori za adekvatnu trzisnu poziciju. Tada se umetnost osetila izneverenom I pozvanom na drustvenu kritiku, do mere koja je umetnost dovela do potpune osude I odbacivanja ne samo ekonomskih vec svih drustvenih vrednosti (moderna umetnost s kraja XIX I pocetkom XX veka). Ova pojava je okvalifikovana kao svojevrstan estetski sindrom I bila je cin zatvaranja umetnosti u sopstveni svet mimo I izvan svih drustvenih tokova, narocito ekonomskih.