Menadžment u saobracaju

P R E D G O V O R
ŷ Razvoj strukture saobraüajnog sistema drugom polovinom
XX veka, pre svega u privredno razvijenim zemljama Zapadne Evrope
(a neposredno zatim i u ostalim evropskim zemljama), nedvosmisleno
je potvrdio da saobraüaj predstavlja prvi opšti uslov normalnog
odvijanja društvenog života i ekonomskog razvoja. Kao posledica
takve uloge saobraüaja pojavila se nužna potreba da državni organi
osmišljenom saobraüajnom politikom u okviru opšte ekonomske i
socijalne politike države i društva pristupe svesnom, savesnom i
planskom usmeravanju saobraüaja.
Argumenti koji potvrÿuju naznaþeno mesto saobraüaja u
razvitku društvenih odnosa i privrednom razvoju nalaze se iznad svega
u (negativnim) posledicama naþina razvoja saobraüajnog sistema u
prethodnom periodu koje su, najpre u privredno i saobraüajno
razvijenim zemljama, ukazale na neminovnost uvoÿenja i formiranja
sistemskih koncepcija saobraüajne politike te novih orijentacija u
usmeravanju razvoja strukture saobraüajnih grana. Pomenute
negativne posledice proizašle su u prvom redu iz stihijskog i
nekontrolisanog ekspanzivnog razvoja motorizacije oliþenog u
intenzivnom razvoju drumskog saobraüaja, s jedne strane, i paralelno s
tim, tehniþkog, tehnološkog i ekonomskog zaostajanja železniþkog
saobraüaja, s druge strane. Struktura saobraüajnog sistema razvojem
motorizacije (i zaostajanjem u razvoju železnice) uticala je (i utiþe) na
energetski bilans zemlje, bezbednost saobraüaja, mobilnost
stanovništva, životnu sredinu, zauzimanje prostora itd. Meÿutim, s
razvojem kombinovanog integralnog transporta u kome sukcesivno (pa
þak i paralelno) uþestvuju razliþite saobraüajne grane, izlaze na videlo
komparativne prednosti železnice, naroþito u procesima multimodalnih
kooperacija i integracija saobraüajnih grana u zadovoljavanju rastuüeg
obima tražnje i zahteva za kvalitetom saobraüajnih usluga.