Bihejvioristicke škole menadžmenta

UVOD

Ljudi su od nastanka imali potrebu za planiranjem, organizovanjem, vođenjem i kontrolom. Egipatske piramide i Kineski zid predstavljaju primere velikih projekata iz drevne prošlosti na kojima je bilo angažovano desetine hiljada ljudi. Egipatske piramide su posebno interesantan primer zbog toga što je izgradnja samo jedne zahtevala angažovanje više od 100.000 ljudi. Ko je bio taj koji je svakom radniku određivao šta treba da radi? Ko je obezbeđivao potrebnu količinu materijala, kamenih blokova, kako bi radnici mogli da rade? Bez sumnje, u pitanju su menadžeri, bez obzira na to kako su se oni tada nazivali. Neko je morao da planira šta će biti urađeno, da organizuje ljude i raspoređuje materijal, da vodi i usmerava radnike i da vrši kontrolu ne bi li se sve odvijalo po planu. Još od tih, drevnih dana, pa do danas, menadžment spada u nauku koja će uvek biti prisutna u razvijenom društvu. To dokazuje i činjenica da su prvi pisani tragovi o menadžmentu upravo bili vezani za upravljanje javnim radovima, određenim državnim ili vojnim, kao i crkvenim delatnostima.
 

 Pojam i definicija menadžmenta

Sam pojam menadžmenta se prevodi  kao upravljanje, a upravljanje predstavlja sposobnost da se stvari obave preko drugih ljudi. Menadžment se ranije prevodio našom rečju rukovođenje, ali ove reči nisu sinonimi jer je rukovođenje samo jedna od funkcija menadžmenta.
Menadžment se može posmatrati se različitih aspekata: kao društveni fenomen, naučna disciplina, veština i sposobnost, posebna upravljačka struktura u organizaciji, profesija, posebna specijalnost, struka i nauka, pa čak i kao umetnost.
Ne postoji jedinstvena i  univerzalna definicija menadžmenta, to je vrlo kompleksan i složen fenomen, ali ako bi tražili najprihvaćeniju definiciju to bi bila ona koju je dao Henri Fajol, pionir mendzmenta, još prvih godina prošlog veka: menadžment je proces predviđanja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole. To je proces ili funkcija koja je najznačajnija za svako preduzeće i ona obuhvata poslove upravljanja preduzećem.

Istorijski razvoj menadžmenta

Posmatrajući razvoj menadžmenta kroz istoriju, neophodno je napraviti razliku između menadžmenta kao prakse i menadžmenta kao nauke. Kao praksa, menadžment je veoma star proces, dok je kao naučna disciplina znatno mlađi.
Na razvoj svesti o menadžmentu (upravljanju) uticali su brojni faktori. Poseban značaj imaju faktori celokupnog društvenog razvoja među koje se svrstavaju stepen ekonomske razvijenosti društva, politički odnosi u državi, kultura, nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija, društvenih grupa, svesti, navika i običaja, morala i etičkog sistema vrednosti. Pored navedenih faktora i brojni drugi su posredno ili neposredno uticali na sam proces upravljanja.
Menadžment kao metod ili veština upravljanja vuče svoje korene još iz vremena nastanka ljudskog društva. U prvobitnoj zajednici čovek je, u neprekidnoj borbi sa prirodom, svoj rad i najjednostavnije poslove i aktivnosti obavljao intuitivno. Kasnije je, poučen prethodnim iskustvima, počeo da planira i organizuje te aktivnost kako bi ih što efikasnije obavio ili ostvario prethodno zacrtane ciljeve. Zato se i tvrdi da je upravljanje kao složena aktivnost stara koliko i sama ljudska civilizacija (Slika 1).