Informacije u računovodstvu

1.UVOD
Osnovu kontrole čine adekvatne informacije, koje treba distribuirati kroz organizaciju na pravi način, u pravo vreme i pravim ljudima. U ostalom, članovi organizacije na svim nivoima treba da raspolažu informacijama radi donošenja odluka, planiranja ili izvršavanja dobijenih zadataka. Otuda, u svim organizacijama povećava se značaj centara za prikupljanje i obradu poslovnih informacija.

Podatak je sirova činjenica, a informacija obrađeni podatak koji može da se koristi za donošenje odluka ili rešavanje određenih problema. Informacioni sistemi su sredstvo za prikupljanje, organizovanje i distribuiranje podataka na način da oni postanu korisni kao informacije. Uloga informacionih sistema značajna je i za svaku funkciju menadžmenta.

U daljem izlaganju ćemo pokušati da objasnimo zašto informacija igra bitnu ulogu u menadžentu i kako informacija može da utiče na celokupno poslovanje jedne organizacije.
2. DEFINICIJA I OSOBINE INFORMACIJE
Teorija informacija danas je razvijena u posebnu nauku čiji je teorijski I praktični značaj u savremenom svetu veoma veliki I svakim danom sve veći. Danas se već teorija informacija uspešno primenjuje i u filozofiji, socijalno-ekonomskim naukama, prirodno-tehničkim itd.
Proces informisanja je process sticanja znanja u cilju realizacije određenih zadataka. Na taj način se uspostavlja izvesna relaciono-komunikaciona povezanost između objektivne stvarnosti, informacije I znanja o toj stvarnosti kod subjekta. Ponekad se umesto informacije upotrebljava izraz podatak. Međutim, pod podatkom se podrazumeva predstavljanje informacija (ideja, činjenica) u formalizovanom obliku pogodnom za prenos ili obradu u nekom procesu ili jednostavnije rečeno, podatak je zapis informacije.Kod svake informacije razlikujemo sadržinu I način prenošenja poruke ili obaveštenja.
Najvažnija svojstva informacija su:
Svojstvo relativnosti informacije se posmatra u odnosu na primaoca informacija I izvor informacija. Objektivna stvarnost je jedna, a više je subjekata koji primaju informacije o toj stvarnosti. Svaki pojedinačni subjekat vrši izbor informacija na osnovu kriterijuma koji formira na osnovu svog iskustva.
Utvrđivanje cilja informacija. Informacija treba da ima određeni cilj u momentu predaje, a to je da je primalac iskoristi.
Cena informacije podrazumeva materijalni efekat koji se dobija upotrebom date informacije.
Trajnost I pouzdanost informacija. Pouzdanost se ocenjuje u odnosu na to u kojoj meri ona održava ono što treba. Trajnost se osigurava I uslovljena je mogućnostima tehničkih sredstava za skladištenje, brzu obradu I prenos informacija.
Količina informacija-mogu biti potpune, nepotpunei preobimne informacije.
Brzina delovanja informacija. Predaja I prijem povezani sa vremenom.
Periodičnost. Prema učestalosti pojavljivanja I korišćenja mogu biti:-rekurentne ili periodične I nekurentne ili povremene.

3. PROCES INFORMISANJA

Ne tako davno, traženje, upoređivanje I sortiranje informacija se obavljalo ručno. To je bio dug I skup process. Podaci su se obično zapisivali na papir I čuvali u registrima, u posebnim prostorijama. Klasifikacija I pretraga, kao I sama odluka o tome gde smestiti register, često je predstavljala veliki problem. Takođe sam prenos je bio otežan.
Razvoj informacione tehnologije omogućio je velike promene u procesu informisanja. Danas, taj process predstavlja process stvaranja informacije obradom podataka uz pomoć informacionih tehnologija. Proces promene podataka u informaciju zasnovan je na sedam koraka koji zajednički obuhvataju process informisanja:
Prikupljanje- se sastoji od definisanja potrebnih podataka, identifikacija izvora podataka, izbor načina prikupljanjai samo prikupljanje.
Organizovanje- process koji uređuje, predstavlja I formatizuje podatke za korišćenje u ostalim procesima informisanja.
Analiza- tumačenje podataka I njihovu transformaciju u informaciju.
Čuvanje- njihovo skladištenje je olakšano primenom uređaja za čuvanje podataka kao što su magnetni diskovi,trake,hard diskovi…
Obrada- zadužen mikroprocesor računara.
Primanje I prenošenje- transfer podataka unutar I između informacionih sistema. Osnovi uslov razmena podataka I informacija između informacionih sistema predstavlja kompatibilnost komunikacionih protokola.