Uvod
Organizacija predstavlja, jedan od osnovnih podprocesa globalnog procesaupravljanja preduzećem ili drugom organizacijom. To je druga faza ili podproces upravljanja, koja sleduje nakon planiranja i obuhvata definisanje i formiranje takve organizacije preduzeća koje omogućava realizaciju planiranih ciljeva i zadatka postavljenih u fazi planiranja. Organizacija znači definisanje i uspotavljanje optimalne kombinacije ljudskih i fizičkih resursa, koja će omogućiti efikasno funkcionisanje preduzeća ili druge prganizacije. To je proces formiranja organizacione strukture preduzeća, što podrazumeva podelu rada, grupianje i povezivanje pojedinih vrsta poslova, delegiranje ovlašćenja i odgovrnosti u obavljanju poslova i projektovanje kompletne strukture povezivanja svih potrebnih resursa u skladu i funkcionalnu celinu.
Definisanje organizacije preduzeća podrazumeva da se valjano organizaciju svi delovi prduzeća i svi pojedinci, tako da mogu što bolje da obnove delegirane poslove i zadatke. Organizacija preduzeća povezuje sve ljudske i fizičke resurse u skladnu celinu, koja ima mogućnosti da funkcioniše na najbolji način. Uloge pojedinca su pravilno određene, zadaci tačno definisani i dodeljeni, načini obavljanja zadatka su propisani, ovašćenja i odgovornosti dlegirani i mehanizam je sposoban da valjano funkcioniše

 
Klasična teorija organizacije

Klasična teorija organizacije naziva se još i teorijom znanstvenog upravljanja. Temelji klasičnih teorija organizacija su podela rada, hijerarhija, struktura i raspon kontrole. Tri najvažnije, odnosno najuticajnije, klasične teorije organizacije su:

• Teorija znanstvene organizacije rada (F. W. Taulor).
• Teorija administrativnog uoravljanja (H. Fayol).
• Teorija birokratske organizacije (Max Weber).

Teorija znanstvene organizacije rada
Taulor je otac znanstveme organizacije rada. On je posmatrao kako njegovi ljudi rade, pratio njihovo ponašanje i analizirao otvorene radne rezultate. Zaključio je da ljudi ne rade dovoljno delotvorno. Njegov osnovni princip temeljio se na zahtevanju da se svaki posao, operacija ili proces moraju detaljno prostudirati, kako bi se odredio najbolji način za njihovo izvršavanje. To je začetakstudija rada i studija vremena: Svaki posao se mora podeliti na niz manjih pojedinačnih delova ili elementa, potom odrediti najkraće potrebno vreme za njihovo izvršavanje.